logoPK

Planirajte, radite, proveravajte i delujte kvalitetno

Upravljanje plastikom u paketu cirkularne ekonomije

Srbija se sprema za donošenje strategije upravljanja plastikom do 2030. godine u paketu cirkularne ekonomije, a o toj temi su na velikom skupu u PKS razgovarali predstavnici nadležnih organa, velikih trgovinskih lanaca, proizvođači hrane i pića, i recikleri.

 

Svi plastični proizvodi posle izvesnog vremena postaju otpad: vodovodne cevi posle 50 godina upotrebe, u automobilskoj industriji posle 15 godina, dok ambalaža ima vrlo kratak radni vek. U Srbiji se svake godine generiše oko 100.000 tona ambalažnog otpada, od čega se 10 do 15 odsto spaljuje, od 27 do 30 odsto se reciklira, a više od 60 odsto završi na deponijama, izjavio je sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala PKS Dragan Stevanović.

Prema rečima učesnika skupa u PKS, plastičarska industrija je u Srbiji veoma razvijena i zapošljava više od 16.500 radnika, a u prošloj godini ostvarila je izvoz veći od 800 miliona evra.

"Da bismo zaštitili domaću proizvodnju, a pre svega životnu sredinu, proizvođači plastičnih proizvoda su podneli inicijativu da se formira radna grupa koja bi uradila nacrt strategije upravljanja plastikom do 2030. godine u paketu cirkularne ekonomije", kazao je Stevanović.

Stevanović je istakao da je radna grupa je snimila situaciju, analizirala stanje po pitanju upravljanja plastičnim otpadom u Srbiji, predstavila viziju, strateške ciljeve, mere i rokove za ostvarivanje tih ciljeva, a ceo nacrt strategije oslanja se na Strategiju EU usvojenu u januaru prošle godine i evropske direktive iz te oblasti.

Proizvođači kažu da je plastika jako bitna i da će ostati izuzetno važna u industriji, kao što su i svesni ograničenja, ali i navode da tranzicioni period ne može biti kratak. Predsednik Sekcije za plastične kese PKS Viktor Grujić ukazao je da nijedna zemlja EU nije potpuno zabranila upotrebu plastičnih kesa, ali da se nastoji da se njihova upotreba svede na najmanju moguću meru.

"Naplata plastičnih kesa je dobar način za smanjenje njihove upotrebe, a upotreba papirnih kesa nije odgovarajuća zamena, jer papirne kese ne mogu da se recikliraju i predstavljale bi nepovratno bačen resurs", rekao je Grujičić.

Rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju PKS Siniša Mitrović istakao je na današnjem skupu da će narednih 30 dana trajati dijalog sa proizvođačima i reciklerima o tome koje je to najbolje i održivo rešenje. Mitrović je najavio održavanje četiri rasprave, i to u Subotici, Kruševcu, Nišu i Valjevu, posle čega je predviđen i dijalog sa predstavnicima ministarstava trgovine, privrede i zaštite životne sredine.

Strategija, kazao je Mitrović, obuhvata mnoge teme među kojima su pitanja depozitnog sistema, upotrebe plastičnih kesa, javno-komunalnog sektora i cena komunalnih usluga.

"Bez integrisanog pristupa ne možemo završiti ovaj veliki nacionalni posao", rekao je Mitrović. Naveo je da su plastične kese "mejnstrim" tema, ali i naglasio da je važno sagledati kakva je sudbina proizvođača, šta je sa zaposlenima, kako će se kese reciklirati i kakva je uloga javno-komunalnih preduzeća i sakupljača.

Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović ukazao je da godišnje u Srbiji upotrebimo 2,4 milijarde plastičnih kesa i da tranzicija ka eliminisanju plastičnih kesa treba da bude proces, odnosno, da će morati da se menjaju i navike kupaca koji bi u prodavnicu trebalo da nose ceger.

Sekretar Udruženja za trgovinu PKS Žarko Malinović je izjavio da je to udruženje motivisalo trgovinske lance da naplaćuju plastične kese i da je njihova upotreba za godinu dana smanjena za 60 odsto. "Mnogi su do tih rezultata dolazili za četiri godine", kaže Malinović.

Predstavnici reciklažnog sektora ocenili su nacrt strategije kao interesantan, uz navode da pored osam zemalja EU koje su uvele depozitni sistem za ambalažni otpad, još šest zemalja u Evropi radi na njegovom uvođenju.

 

 

Izvor: pks.rs