logoPK

Planirajte, radite, proveravajte i delujte kvalitetno

Ko i kako kontroliše bezbednost hrane u Srbiji?

Naučni institut za prehrambene tehnologije (FINS) iz Novog Sada vrši ispitivanja uzoraka hrane na kvalitet i zdravstvenu bezbednost. Parametri bezbednosti, pre svega, obuhvataju ostatke štetnih supstanci poput teških metala i pesticida, a vrši se i mikrobiološka ispravnost uzoraka i druga ispitivanja.

 

Dr Pavle Jovanov, šef laboratorije na Institutu, kaže da je u Srbiji hrana bezbedna.

 

Pre svega, naglašava dr Pavle Jovanov, kada je reč o laboratoriji Naučnog instituta za prehrambene tehnologije iz Novog Sada (FINS), najbitnije je istaći da je to akreditovana laboratorija za tehnologiju, kvalitet i bezbednost hrane.

"Samim tim, u laboratoriju dospevaju uzorci hrane na kojima se vrše ispitivanja, pre svega na kvalitet, a ono što je najbitnije na zdravstvenu bezbednost", dodaje Jovanov.

"Parametri bezbednosti, prema kojima se u laboratoriji radi, svakako obuhvataju pre svega ostatke nekih štetnih supstanci, teških metala, pesticide… Naravno, ljude koji donesu uzorke na ispitivanje, zanima i da li ima genetski modifikovanih organizama u toj hrani, ukoliko se za takvu vrstu hrane to traži, ali i da li se pokazuju znaci radioaktivnosti, kao nešto što je jedan od obaveznih parametara bezbednosti hrane".

Koliko se često srećete sa nekim nebezbednosnim parametrima koji su prisutni u hrani?

"Na osnovu uzoraka koje obradimo u našoj laboratoriji, a kojih ima više od 11.000 godišnje, mogao bih reći da je situacija u Srbiji na veoma dobrom nivou što se bezbednosti hrane tiče. Nije bilo mnogo uzoraka koji su doneti kao reprezentativni uzorci određene grupe hrane, a koji nisu bili ispravni".

Možemo li da zaključimo da i dalje jedemo zdravstveno bezbednu hranu?

"Ja bih rekao da možemo. Barem kada je reč o hrani koju kontrolišemo. Uvek naravno postoji pitanje: `Šta je to što mi kontrolišemo i da li kontrolišemo dovoljno?`. Ono što se kontroliše, odnosno deo koji dolazi kod nas na ispitivanje, mogao bih reći da je mahom bio u najvećoj meri ispravan".

 

A što se tiče aspekta kvaliteta hrane, kakva je tu situacija?

"Kvalitet hrane mahom određuju sami proizvođači te hrane ili pravilnici, odnosno zakonska regulativa koja važi u Republici Srbiji. Veliki broj pravilnika o kvalitetu je preuzeto ili prerađeno u skladu sa evropskim parametrima kvaliteta i bezbednosti. Tu bih rekao da je isti slučaj, odnosno smatram da pravimo vrlo kvalitetnu hranu".

"Ipak, moram da primetim da u laboratoriju ne stiže veliki broj uzoraka prerađene hrane. Uzorci koje najčešće dobijamo mahom su čiste sirovine, žitarice i nema toliko gotovih proizvoda koliko bi trebalo da ima u odnosu na ono što kod nas postoji".

Na osnovu uzoraka koje obradimo u našoj laboratoriji, a kojih ima preko 11.000 godišnje, mogao bih reći da je situacija u Srbiji na veoma dobrom nivou što se bezbednosti hrane tiče.

Ako neko želi da za neku prehrambenu namirnicu ili artikal utvrdi kakvog je kvaliteta i da li se u njoj nalaze neke nedozvoljene materije, može da dođe u laboratoriju i podnese zahtev da se obavi analiza?

"Može naravno, ukoliko je to razumno, u smislu da potpada pod neku legislativu koja može da odredi kvalitet tog proizvoda. Dešavalo nam se u nekoliko situacija da su ljudi dolazili, donosili određenu namirnicu i hteli da utvrde šta sve ima u njoj, a tako nešto ne radimo".

 

"Ono što jeste moguće je da se za određeni artikal, ukoliko postoji pravilnik o kvalitetu koji ga definiše i tačno se zna koje analize se rade na njemu, uradi ispitivanje u našoj laboratoriji. Ali unutrašnja kontrola bi redovno trebalo da proverava uzorke sa polica iz prodavnica kako bismo imali pravu sliku o tome kakvo je stanje trenutno u Srbiji", zaključuje dr Jovanov.

Sagovornik:
dr Pavle Jovanov, Naučni institut za prehrambene tehnologije Novi Sad - FINS

Izvor: agromedia.rs