Standardizacija predstavlja proces utvrđivanja odredbi za opštu i višestruku upotrebu u vezi sa postojećim ili budućim potrebama, a radi postizanja optimalnog nivoa uređenosti u određenoj oblasti. Rezultati ovog procesa su standardi kao zvanična dokumenta sa zahtevima koji se odnose na proizvod, proces u kome proizvod nastaje ili preduzeće kao poslovni sistem osnovan radi obavljanja određene delatnosti koja stvara vrednost (proizvod ili uslugu) za tržište (korisnike i krajnje kupce) i za vlasnike.

 

Standard je dokument u kome se definišu pravila, smernice ili karakteristike za aktivnosti ili njihove rezultate (proizvod ili usluga mogu biti taj rezutat) radi postizanja optimalnog nivoa uređenosti.

Primena standarda je dobrovoljna. Usaglašenost sa standardima postaje obavezna za proizvođača samo ako se na standard poziva ugovor između prizvođača-isporučioca i kupca ili tehnički propis.

 

Tehničkim propisima država obezbeđuje očuvanje javnog interesa, za koji je nadležna po osnovu Ustava, kao najvišeg pravnog akta. Javni interes je očuvanje bezbednosti i zdravlja potrošača, očuvanje biljnog i životinjskog sveta i životne sredine. Poštovanje i primena tehničkih propisa je zakonski obavezna.

 

Akreditacija predstavlja zvaničnu potvrdu o kompetentnosti organizacije da pruži odgovarajuću uslugu ocenjivanja usaglašenosti ispitivanjem ili sertifikovanjem. Kompetentnost organizacija za ocenjivanje usaglašenosti potvrđuje se putem postupaka standardizovanih u seriji ISO/IEC 17000.

 

Akreditovanje predstavlja postupak utvrđivanja kompetentnosti organizacija (stručnosti i iskustva kadrova, pogodnosti i primerenosti objekata i opreme) za obavljanje poslova ocenjivanja usaglašenosti. Akreditovanje, ili akreditaciju, obavlja Akreditaciono telo Srbije prema propisanom postupku, odnosno Pravilima akreditacije.

Akreditovanje se završava aktom o akreditaciji (rešenje i li sl.), kao zvaničnim dokumentom ili dokumentacijom (više dokumenata) gde je, pored ostalog, navedena oblast za koju se dodeljuje akreditacija.

 

Oblast akreditacije je obim poslova ocenjivanja usaglašenosti za koji je, u postupku akreditacije, utvrđena potrebna kompetentnost. Akreditacija se dodeljuje za sledeće poslove ocenjivanja usaglašenosti:

• ispitivanje;
• kontrolisanje;
• sertifikacija proizvoda i procesa;
• sertifikacija sistema menadžmenta;
• seritfikacija stručnih lica;
• etaloniranje.

 

Kompetentnost za ocenjivanje usaglašenosti je pokazana sposobnost da se primeni relevantno znanje - ekspertiza i stručna veština u obavljanju poslova ocenjivanja usaglašenosti i posedovanje odgovarajućih objekata i opreme.

 

Ispitivanje predstavlja određivanje karakteristika proizvoda prema zahtevima standarda.

 

Sertifikacija predstavlja postupak utvrđivanja da proizvod, usluga, organizacija ili pojedinac ispunjavaju zahteve relevantnog standarda. Postupak se završava zvaničnom potvrdom - sertifikatom o usaglašenosti, i upisom imaoca sertifikata u relevantan registar.

 

Sertifikat predstavlja pisanu garanciju izdatu od strane nezavisnog sertifikacionog tela, koji se izdaje nakon što se revizijom utvrdi da je određeni sistem, proizvod ili usluga u skladu sa zahtevima navedenih u standardu.

Korišćenje termina "akreditacija" kao alternative za sertifikaciju ili registraciju je greška, jer to znači nešto drugo. Jednostavno rečeno, akreditacija praktično predstavlja sertifikaciju sertifikacionog tela. Sertifikati izdati od strane akreditovanih sertifikacionih tela obično na tržištu imaju povećan kredibilitet.

 

Ocenjivanje usaglašenosti  predstavlja postupak vrednovanja proizvoda ili usluge, procesa, sistema, osobe ili organizacije u odnosu na zahteve  standarda ili u odnosu na tehničke propise, radi:

• potvrđivanja da proizvod ispunjava zadati nivo kvaliteta ili bezbednosti; 
• pružanja neposredne ili posredne informacije korisniku o karakteristikama i funkcionisanju proizvoda;
• povećanja poverenja kupaca i regulatornog - nadležnog državnog tela u proizvod;
• potkrepljivanja tvrdnji o proizvodu koje se koriste u njegovom reklamiranju i obeležavanju.

Dokazi o usaglašenosti su atesti, sertifikati, potvrde, uverenja, izveštaji o ispitivanju Za ocenjivanje usaglašenosti, koriste se postupci dati u standardima ISO/IEC 17000 serije.

 

Termini i definicije preuzeti iz ISO 9000 standarda:

• proizvod - rezultat nekog procesa.
  
• proces - skup međusobno povezanih ili međusobno delujućih aktivnosti koji pretvara ulazne elemente u izlazne elemente.
• kvalitet - nivo do kojeg skup svojstvenih karakteristika ispunjava zahteve.
  
• zahtev - potreba ili očekivanje koji su iskazani, po pravilu podrazumevani ili obavezni.
• zadovoljenje korisnika - mišljenje korisnika o stepenu do kojeg su ispunjeni njegovi zahtevi.
• sposobnost - spremnost organizacije, sistema ili procesa da realizuju proizvod koji ispunjava zahteve za taj proizvod.
• kompetentnost - pokazana sposobnost da se primene znanje i veština.
• sistem - skup međusobno povezanih ili međusobno delujućih elemenata.
• sistem menadžmenta - sistem za uspostavljanje politike i ciljeva i za ostvarivanje tih ciljeva.
• sistem menadžmenta kvalitetom - sistem menadžmenta kojim se, sa stanovišta kvaliteta, vodi organizacija i njome upravlja.
• politika kvaliteta - sveobuhvatne namere i vođenje organizacije, koji se odnose na kvalitet, kako ih zvanično izražava najviše rukovodstvo.
• cilj kvaliteta - ono što se traži ili želi postići u vezi sa kvalitetom.
• menadžment kvalitetom - koordinisane aktivnosti za vođenje organizacije u odnosu na kvalitet i upravljanje njome u tom smislu.
• planiranje kvaliteta - deo menadžmenta kvalitetom usredsređen na uspostavljanje ciljeva kvaliteta i na utvrđivanje neophodnih operativnih procesa i odgovarajućih resursa za ispunjavanje ciljeva kvaliteta.
• upravljanje kvalitetom - deo menadžmenta kvalitetom usredsređen na ispunjavanje zahteva kvaliteta.
• obezbeđenje kvaliteta - deo menadžmenta kvalitetom usredsređen na obezbeđenje poverenja u to da su ispunjeni zahtevi kvaliteta.
• poboljšavanje kvaliteta - deo menadžmenta kvalitetom usredsređen na povećavanje sposobnosti da se ispunjavaju zahtevi kvaliteta.
• stalna poboljšavanja - stalna aktivnost na povećavanju sposobnosti za ispunjavanje zahteva.
• efektivnost - mera realizacije planiranih aktivnosti i planiranih rezultata.
• efikasnost - odnos ostvarenih rezultata i upotrebljenih resursa.
• procedura (postupak) - utvrđen način za obavljanje neke aktivnosti ili procesa.
• karakteristika - osobina na osnovu koje se pravi razlika.
• karakteristika kvaliteta - svojstvena karakteristika proizvoda, procesa ili sistema koja se odnosi na zahteve.
• sledljivost - mogućnost da se slede istorijat, primena ili lokacija onoga što se razmatra.
• usaglašenost - ispunjenost zahteva.
• nedostatak (defekt) - neispunjenost zahteva koji se odnose na predviđenu ili specificiranu upotrebu.
• preventivna mera - mera za otklanjanje uzroka moguće neusaglašenosti ili druge neželjene moguće situacije.
• korektivna mera - mera za otklanjanje uzroka otkrivene neusaglašenosti ili druge neželjene situacije.
• ispravka - mera preduzeta da bi se odstranila otkrivena neusaglašenost.
• dorada - mera preduzeta s namerom da se neusaglašen proizvod učini usaglašenim sa zahtevima.
• poslovnik o kvalitetu - dokumenat kojim se definiše sistem menadžmenta kvalitetom organizacije.
• zapis – dokumenat kojim se iskazuju dobijeni rezultati ili daju dokazi o izvršenim aktivnostima.
• objektivni dokaz - podaci koji potvrđuju postojanje ili istinitost nečega.
• kontrolisanje - vrednovanje usaglašenosti posmatranjem i procenjivanjem uz, kada je to pogodno, merenje, ispitivanje ili procenjivanje primenom šablona.
• ispitivanje - utvrđivanje jedne ili više karakteristika prema proceduri.
• verifikacija (overavanje) - potvrđivanje pružanjem objektivnog dokaza da su ispunjeni specificirani zahtevi.
• validacija - potvrđivanje pružanjem objektivnog dokaza da su ispunjeni zahtevi za specifičnu predviđenu upotrebu ili primenu.
• preispitivanje - aktivnost koja se preduzima da bi se utvrdile pogodnost, adekvatnost i efektivnost predmetne materije za postizanje postavljenih ciljeva.
• provera - sistematičan, nezavisan i dokumentovan proces za dobijanje dokaza provere i njegovo objektivno vrednovanje da bi se utvrdio stepen do kojeg su ispunjeni kriterijumi provere.
• proverivač - osoba sa pokazanim ličnim osobinama i kompetentnošću da obavlja proveru.