CMMI - Capability Maturity Model Integration predstavlja metodologiju koja se odnosi na poboljšavanje procesa, razvijen od strane Software Engineering Institute-a (SEI) u okviru Carnegie Mellon Univerziteta. Kreiran je sa prvobitnom namerom primene u rastućoj softverskoj industriji krajem 80-tih i početkom 90-tih godina. Međutim, daljim razvijanjem, pristup je dobio univerzalniji oblik i njegova primena je postala moguća i u hardverskoj industriji, uslužnim delatnostima, a danas ga je moguće primeniti u bilo kojoj industriji. Takođe, u okviru samog pristupa su se razvijale i pojedine oblasti prema kojima je pristup prilagođen, pa tako danas razlikujemo:

1. Razvoj proizvoda i usluga – CMMI for Development (CMMI-DEV),
2. Uspostavljanje, upravljanje i pružanje usluga – CMMI for Services (CMMI-SVC),
3. Objedinjavanje proizvoda i usluga – CMMI for Acquisition (CMMI-ACQ).

CMMI se zasniva na modelu unapređivanja procesa u okviru organizacije kako bi se dostigao određeni nivo zrelosti procesa. U okviru pristupa se razlikuje 5 nivoa zrelosti procesa:

1. Početni (Initial) – procesi su nestabilni, nepredvidivi i slabo kontrolisani,
2. Upravljani (Managed) – procesi su definisani, kontrolisani i merljivi na nivou projekta organizacije,
3. Definisani (Defined) – procesi su definisani i uspostavljeni na nivou čitave organizacije,
4. Kvantitativno upravljani (Quantitatively managed) – procesi su merljivi i kontrolisani na nivou čitave organizacije,
5. Optimizovani (Optimizing) – pažnja je usmerena na poboljšavanje procesa.

Cilj svake organizacije je dostizanje najvišeg nivoa zrelosti (Maturity Level 5) koji omogućava organizaciji neprekidno unapređivanje i razvijanje procesa. U zavisnosti od nivoa zrelosti i oblasti u kojoj se koristi, pristup se sastoji od određenog broja Procesnih oblasti (Process Area) koje treba unaprediti kako bi se dostigao određeni nivo zrelosti. Zajedničko za sve tri pomenute oblasti pristupa je 16 Procesnih oblasti, a u zavisnosti od vrste pristupa se broj Procesnih oblasti kreće i do 20-25. Procesne oblasti se takođe dele prema kategoriji kojoj pripadaju (upravljanje projektima, upravljanje procesima, podrška, inženjering).

Svaka procesna oblast se sastoji od pojedinačnih ciljeva i praksi, koje su detaljno opisane i koje se moraju zadovoljiti, kako bi se i sama Procesna oblast smatrala zadovoljenom. Ciljevi i prakse se dele na:

1. Generičke ciljeve i prakse – skup ciljeva i praksi koji su isti za sve Procesne oblasti,
2. Specifične ciljeve i prakse – svaka Procesna oblast ima svoj pojedinačni skup ciljeva i praksi.

Način na koji se CMMI metodologija može koristiti u organizaciji se deli na dva potencijalna pravca:

1. Kontinualni pristup (Continuous Representation) – Procesne oblasti se biraju na osnovu prioriteta tj. na šta je najpre potrebno obratiti pažnju kada je u pitanju poboljšavanje procesa. Osnovni cilj je unaprediti samu procesnu oblast do određenog nivoa zrelosti, a u skladu sa drugim Procesnim oblastima sa kojima je usko povezana.
2. Pristup po nivoima (Staged Representation) – Procesne oblasti se biraju na osnovu nivoa zrelosti na kome se organizacija nalazi, pa se samim tim pažnja usmerava isključivo na Procesne oblasti u okviru konkretnog nivoa zrelosti.

Kao i prilikom primene drugih standarda i pristupa, CMMI propisuje specifične ciljeve i prakse koji se moraju ispuniti u cilju dostizanja nivoa zrelosti, a na organizaciji je da izabere način na koji će te ciljeve i prakse realizovati.

CMMI sertifikacija

Kod CMMI pristupa se umesto izraza "sertifikovan (certified)" koristi izraz "procenjen (appraised)". Procena se vrši na osnovu upoređivanja postignutog sa zahtevima definisanim u dokumentu "Appraisal Requirements for CMMI (ARC)". Dokumentom su definisane tri klase procene:

• A metoda - SCAMPI (Standard CMMI Appraisal Method for Process Improvement). Nju sprovode SEI-autorizovani vodeći procenjivači u skladu sa SCAMPI A Method Definition Document-om (MDD). Ova metoda je jedina formalizovana i jedina obezbeđuje rejting nivoa zrelosti.
• B metoda, koju sprovodi sama organizacija u ciju procene nivoa zrelosti, ali sa značajno manjim troškovima. U okviru ove metode organizacija sama dobija detaljan uvid u snage i slabe tačke svojih procesa i ima visoku svest o tome na šta treba obratiti pažnju u daljem razvoju.
• C metoda, koja je najmanje formalna od svih pomenutih i kojom organizacija dobija u najkraćem roku izveštaj koliki je njen rejting po određenom nivou zrelosti i koji pokazuje koliko je organizacija spremna za formalni SCAMPI A metod procene.

Prednosti CMMI-ja

Glavna prednost CMMI-ja se ogleda u tome što je njegov model kompatibilan sa drugim poznatijim standardima i modelima upravljanja kvalitetom, poput ISO standarda, Six Sigma, Agila i Lean-a. Najveći broj paralela je podvučen između CMMI-ja i standarda ISO 9000 serije i opšteprihvaćeni zaključak je da standardi imaju velikih sličnosti i da se međusobno nadograđuju. CMMI je takođe kompatibilan i sa ISO 15288:2008 i 12207:2008 standardima, a SCAMPI metoda podržava sprovođenje ISO/IEC 15504, poznatije kao SPICE (Software Process Improvement and Capability Determination).

Još jedna prednost modela CMMI je ta što se može primeniti na projekat, poslovnu jedinicu ili na celu organizaciju, tako da organizacija može sama odabrati do koje granice želi da unapređuje svoje poslovanje.

CMMI metodologija i dalje ima najveću primenu u IT industriji. Više od 75% organizacija koje su procenjene da rade po jednom od nivoa zrelosti CMMI-a se nalaze u Sjedinjenim Američkim Državama, Indiji, Kini i Japanu, od kojih broj kompanija koje svoje poslovanje uređuju prema CMMI-ju i koje posluju na najvišem nivou, najbrže raste u Indiji. Takođe, tendencije daljeg širenja su prepoznate na prostoru država Dalekog Istoka, ali i Evrope, pogotovu u zemljama Skandinavije, Nemačke i Irske.