Standard je dokument u kome se definišu pravila, smernice ili karakteristike za aktivnosti ili njihove rezultate (proizvod ili usluga mogu biti taj rezutat) radi postizanja optimalnog nivoa uređenosti.

Standardi u velikoj meri imaju pozitivan uticaj na većinu aspekata naših života. Oni obezbeđuju željene karakterisitike proizvoda i usluga kao što su kvalitet, pozitivno delovanje na životnu sredinu, bezbednost, pouzdanost, efikasnost i zamenljivost.

Kada su proizvodi i usluge u skladu sa našim očekivanjima, mi to uzimamo zdravo za gotovo i nismo ni svesni uloge standarda. Međutim, ako standardi ne bi postojali, to bismo veoma brzo primetili. Smetalo bi nam što su proizvodi lošeg kvaliteta, što nisu odgovarajući, odnosno nekompatibilni su sa opremom koju već posedujemo, ili su nepouzdani i opasni. Kada proizvodi, sistemi, mašine i uređaji rade dobro i bezbedno, to je uglavnom zato što ispunjavaju zahteve standarda.

Kako nam standardi pomažu

• čine razvoj, proizvodnju i distribuciju proizvoda efikasnijim, bezbednijim i čistijim;
• usklađuju trgovinu između zemalja;
• omogućavaju razmenu tehnologije i dobre upravljačke prakse;
• šire inovacije;
• osiguravaju kupce i korisnike proizvoda i usluga;
• čine život jednostavnijim time što daju rešenja za svakodnevne probleme.

ISO je nevladina organizacija i nema autoritet da nametne implementaciju standarda. ISO ne donosi ni propise ni zakone. Međutim, države mogu da odluče da usvoje ISO standarde – pre svega u oblasti zdravlja, bezbednosti i uticaja na životnu sredinu – kao zakonski obavezne ili da se na njih pozivaju u propisima. Iako su ISO standardi dobrovoljni, oni postaju zahtev tržišta, kao na primer ISO 9001 serija standarda.

ISO standardi se razvijaju prema potrebama tržišta. Posao pretežno obavljaju eksperti iz sektora industrije, tehnike i poslovanja u kojima se pokaže potreba za standardima. Oni su bazirani na internacionalnom konsenzusu između stručnjaka u određenoj oblasti. Svi standardi se periodično pregledaju i to najmanje jednom u pet godina, kako bi se odlučilo da li je potrebno da budu izmenjeni i dopunjeni ili ukinuti. ISO standardi su tehnički sporazumi koji obezbeđuju okvir za kompatibilnost tehnologije u celom svetu. Oni su dizajnirani da budu globalno značajni i korisni bilo gde u svetu.

Većina standarda su usko specijalizovani za određeni proizvod, materijal ili proces. Međutim, ISO 9001 i ISO 14001 su generički standardi upravljanja sistemima. Generički znači da se isti standard može primeniti na bilo koju aktivnost i na bilo koju organizaciju, malu ili veliku, bez obzira na proizvod ili uslugu, u bilo kom sektoru i bez obzira da li je organizacija privatna ili državna. ISO 9001 sadrži set generičkih zahteva za implementaciju sistema upravljanja kvalitetom, a ISO 14001 za upravljanje životnom sredinom.

 

 

Ukratko o ISO 9000 i ISO 14000 serijama

 

ISO 9000 i ISO 1400 serije su među najpoznatijim standardima i njih je implementiralo više od milion organizacija u 175 zemalja širom sveta.

ISO 9000 serija se odnosni na upravljanje kvalitetom. To znači da organizacija mora da:

• ispuni zahteve klijenata u vezi sa kvalitetom;
• poštuje zakonske propise;
• stalno unapređuje zadovoljstvo klijenata;
• kontinuirano poboljšava performanse.

ISO 14000 serija se odnosi na upravljanje životnom sredinom, što znači da organizacija mora da:

• smanji negativne uticaje na životnu sredinu svojim aktivnostima; i
• postigne kontinuirano poboljšanje performansi koje se odnose na zaštitu životne sredine.

ISO 9001:2008 i ISO 14001:2004 su postali široko rasprostranjeni i integrisani u globalnu ekonomiju. ISO 9001:2008 postao je čvrsto ukorenjen kao globalno prihvaćen standard koji obezbeđuje sigurnost u kvalitet robe i usluga u odnosima kupac-dobavljač. ISO 14001:2004 potvrđuje svoj globalni značaj za organizacije koje žele da posluju u skladu sa prirodom.

Pozitivan uticaj ISO standarda uključuje i sledeće:

• unificiranu osnovu za globalno poslovanje i lance snabdevanja;
• tehničku podršku zakonodavstvu;
• alat za regionalne integracije – kao što se vidi u zemljama budućim članicama Evropske unije koje su prihvatile međunarodne standarde;
• olakšan transfer dobre prakse u zemlje u razvoju i ekonomije u tranziciji.

ISO standardi se razvijaju po strogim pravilima kako bi se obezbedilo da budu transparentni i fer. Negativna strana je to što takva pravila zahtevaju veliku količinu vremena za razvoj svakog pojedinačnog standarda, zbog neophodnosti postizanja konsenzusa kao i javnosti postupka.

Pored standarda, ISO razvija i različita uputstva, smernice i priručnike u vezi sa standardima.

 

 

Koji standardi pripadaju kom sektoru?

Ovde ćete naći neke od glavnih standarda za pojedinačne industrijske sektore. Takođe, postoje još dosta standarda koji ili obuhvataju samo jedan sektor ili se preklapaju - uvažavaju u više industrijskih grana, i kako se svet brzo menja, stalno su u razvoju novi standardi.

 

Automobilska industrija - ISO/TS 16949:2002

Obrazovanje - IWA 2:2007

Energija - PC 242, ISO 50001

Bezbednost hrane - ISO 22000:2005, IFS, BRC

Bezbednost informacija - ISO/IEC 27001:2005

Briga o zdravlju - IWA 1:2005

Lokalna uprava - IWA 4:2009

Medicinska sredstva - ISO 13485:2003

Beznin i gas - ISO/TS 29001:2007

Reciklaža brodova - ISO 30000:2009

Bezbednost lanaca snabdevanja - ISO 28000:2007...