Šta je Internacionalni standard za hranu - International Food Standard (IFS)?

 

Usled rastućih zahteva potrošača, povećane odgovornosti prodavaca, globalizacije, kao i pooštravanja zakonskih obaveza, bilo je neophodno razviti uniformni standard za obezbeđenje kvaliteta i osiguranje bezbednost hrane.

IFS predstavlja standard kvaliteta i standard za bezbednost hrane u jednom, razvijen kako bi proverio kompetentnost proizvođača hrane u pogledu bezbednosti, ali i kvaliteta hrane uz pomoć jednog instrumenta, odnosno standarda, čime se štedi i vreme i novac.

Cilj IFS standarda je da kreira konzistentan sistem evaluacije za sve kompanije koje snabdevaju trgovine na malo hranom. To se pre svega odnosi robne marke velikih trgovinskih lanaca.

Osnovni ciljevi IFS-a su:

• da uspostavi opšti standard sa jedinstvenim sistemom ocenjivanja,
• da radi sa akreditovanim sertifikacionim telima i visoko kvalifikovanim i ovlašćenim ocenjivačima,
• da obezbedi uporedivost i transparentnost kroz ceo lanac snabdevanja,
• da smanji troškove i uštedi vreme, kako dobavljačima tako i trgovinskim lancima.

Uniformni standard i jednoobrazni način procene nivoa kvaliteta dobavljača, smanjuje potrebu trgovaca na malo za nezavisnim proverama. Za trgovce na malo, upravljanje lancem snabdevanja postaje konzistentno i efikasno. Ono smanjuje troškove procesa i povećava nivo bezbednosti za kupce, dobavljače i korisnike. Implementacija IFS standarda može biti ulaznica u krug dobavljača velikih trgovinskih lanaca, ali je takođe i šansa da se demonstrira opredeljenost za bezbednost hrane, njen kvalitet i legalnost, kao i za rad na stalnom unapređenju.

Standard se može primeniti na dobavljače u svim koracima prerade hrane osim za poljoprivrednu proizvodnju. Zahtevi su u vezi sa sistemom upravljanja kvalitetom i HACCP sistemom, u koji spadaju i preduslovni programi: dobra proizvođačka praksa - GMP (Good Manufacturing Practice), dobra laboratorijska praksa - GLP (Good Laboratory Practice) i dobra higijenska praksa - GHP (Good Hygiene Practice). Struktura IFS standarda odgovara strukturi ISO 9001, sa fokusom na bezbednost hrane, HACCP, higijenu, proces proizvodnje i poslovno okruženje.

Članovi Nemačke asocijacije trgovaca na malo - Hauptverband des Deutschen Einzelhandels (HDE) i njen francuski pandan - Fédération des entreprises du Commerce et de la Distribution (FCD), kao i slične italijanske organizacije: COOP, CONAD, Federdistribuzione, su zajedno kreirale IFS standard kvaliteta i bezbednosti hrane, pre svega za svoje robne marke, čija namera je ocenjivanje dobavljača hrane i sistema kvaliteta u skladu sa zajedničkim pristupom

U ovom trenutku najviše IFS sertifikata izdato je u Evropi, ali se zahvaljujući globalizaciji, broj IFS sertifikata u svetu stalno povećava. Neki od trgovaca na malo koji su prihvatili IFS standard su: Metro Group, Edeka, Rewe Group, Aldi, Lidl, Auchan, Carrefour Group, EMC - Groupe Casino, Leclerc, Monoprix, Picard Surgelés, Provera (Cora and Supermarchés Match), Système U, COOP, CONAD i Unes. Devet od deset najvećih evropskih lanaca prodaje hrane koristi IFS kao svoj standard za bezbednost hrane i rade zajedno na njegovom unapređenju. Svi oni učestvovali su u izradi IFS verzije 5.

IFS standard je prihvaćen od strane Globalne inicijative za bezbednost hrane - GFSI (Global Food Safety Initiative), kao što je i holandski HACCP. Svi proizvođači ili trgovci brendiranom hranom, koji sarađuju sa gore pomenutim trgovinskim lancima moraju biti sertifikovani prema IFS.

 

STRUKTURA IFS STANDARDA

Svaki IFS standard ima istu osnovnu strukturu i podeljen je na 4 dela:

1. Protokol provere

U ovom specifičnom poglavlju obrađene su sledeće teme:

• Proces revizije, od početnog zahteva kompanije do izdavanja IFS sertifikata,
• Ocenjivanje i sistem bodovanja,
• Učestalost provera (uglavnom jednom godišnje),
• Tipovi provera (inicijalna, provera za obnavljanje sertifikata i kontrolne provere),
• Izbor sertifikacionog tela i sklapanje ugovora,
• Uslovi za izdavanje sertifikata.

 2. Spisak zahteva (tehnička ček lista)

Ček lista se razlikuje kod svakog standarda i sadrži sve zahteve, kao i dobre prakse koje moraju biti implementirane od strane kompanije, ako želi da bude sertifikovana prema IFS standardu.

Ček lista sadrži oko 250 zahteva, koji obrađuju pet osnovnih tema:

• odgovornost višeg menadžmenta,
• sistem upravljanja kvalitetom,
• upravljanje resursima,
• proces proizvodnje,
• merenje, analize, unapređenja.

3. Zahtevi za akreditaciona tela, IFS sertifikaciona tela i IFS proverivače

Pomenuti zahtevi odnose se pre svega na obrazovanje, iskukstvo i kompetencije proverivača.

4. Zahtevi u vezi sa izveštajem sa provere, akcionim planom i sertifikatom

U ovom delu data je forma dokumenata, kako bi svi dokumenti bili slični, bez obzira na državu u kojoj se provera vrši, na jezik ili sertifikaciono telo koje je proveru sprovelo.

 

IMPLEMENTACIJA IFS STANDARDA

Prilikom implementacije IFS standarda, svako može da razvije rešenje koje mu najviše odgovara. Tokom provere, IFS proverivač isključivo proverava da li određeno rešenje funkcioniše i da li ono garantuje bezbednost proizvoda. IFS ne traži specifične procedure niti mašine ako one nisu potrebne za bezbednu proizvodnju.

IFS sistem ocenjivanja ukazuje na razlike u implementaciji. Ocenjivač ima mogućnost da oceni implementaciju uz pomoć ocene odstupanja. Uz pomoć IFS standarda dobija se realna slika preduzeća koja obezbeđuje dobru osnovu, sa koje se može započeti unapređenje sistema. Ovaj standard ostavlja period od 12 meseci tokom kog se moraju popraviti odstupanja koja su utvrđena tokom provere. To daje preduzeću vreme da razvije sopstveno rešenje koje odgovara njenim procesima. Međutim, neusaglašenosti koje se odnose na bezbednost hrane ili zakonske zahteve moraju se rešiti momentalno.

Pokazalo se da su preduzeća koja su prihvatila IFS standard poboljšala odnose sa kupcima i  popravila svoju konkurentsku poziciju. To je zato što se proces proizvodnje struktuira na nov način tokom čega se pronalaze mesta koja je moguće unaprediti.

 

PREDNOSTI IFS STANDARDA

Osnovna prednost ovog standarda je poverenje u IFS sertifikaciju, odnosno proveru. Samo sertifikaciona tela koja su potpisala ugovor sa IFS-om imaju pravo da izdaju sertifikat o usaglašenosti sistema sa ovim standardom. IFS je jedini standard za koji je potrebno obnavljati sertifikat, odnosno vršiti ponovne provere na svake 2 godine.

Zaštićena baza sertifikovanih organizacija obezbeđuje uvid u status svakog preduzeća, njegov sertifikat, kao i izveštaj sa njegovih provera. IFS ovlašćena sertifikaciona tela su obavezna da sve podatke sa provera, uključujići izveštaj sa provere i akcioni plan, unesu u pomenutu bazu podataka.

Moguće je sistematizovati nekoliko osnovnih prednosti implementacije IFS standarda:

• Iskazivanje opredeljenosti za isporuku bezbedne hrane dobrog kvaliteta,
• Olakšano poštovanje zakonskih obaveza i propisa,
• Sertifikacija prema IFS-u smanjuje troškove internih i eksternih provera korišćenjem jedinstvenog standarda,
• Povećava se reputacija preduzeća, snaga brenda i korporativna slika,
• Proces sertifikacije podržava kontinuirano poboljšanje kroz nadzor i korektivne mere.

 

IFS SERTIFIKACIONA TELA

IFS predstavlja odlično kontrolisan sistem. Osim što se sa svakim sertifikacionim telom ovlašćenim da vrši proveru prema IFS standardu zaključuje ugovor, svake dve godine se vrši provera stručnosti proverivača. Lista ovlašćenih IFS sertifikacionih tela može se pronaći na web site-u www.ifs-online.eu.

IFS sertifikaciona tela moraju imati akreditaciju prema EN 45011 standardu za sertifikaciju prema IFS standardu. Kada ispune te zahteve, sertifikaciona tela mogu biti uneta u bazu i postati dostupna zainteresovanim stranama. Nakon akreditacije, sertifikaciona tela moraju potpisati ugovor o saradnji sa vlasnicima IFS-a.

Osnovni zahtevi za proverivače prema IFS standardu su:

• iskustvo u proverama (najmanje 10 provera u prethodne 2 godine),
• efektivno znanje HACCP principa,
• kvalifikovanost u menadžmentu kvalitetom,
• proverivači mogu vršiti provere isključivo u svojoj stručnoj oblasti (najmanje dve godine profesionalnog iskustva u toj oblasti ili najmanje 10 provera u toj oblasti),
• proverivači moraju položiti pismeni i usmeni ispit.

Konačno, proverivači koji zadovolje ove zahteve mogu raditi provere prema IFS standardu samo za jedno IFS sertifikaciono telo.

IFS je jedini standard za bezbednost hrane koji ovlašćuje proverivače putem ispita. Svaki proverivač mora polagati ispit na dve ili četiri godine u zavisnosti od skorijih rezultata. Kroz sistem ispita, IFS obezbeđuje da samo kvalifikovani proverivači vrše proveru prema IFS standardu.