Studija urađena u okviru projekta Nemačko-srpske razvojne saradnje, koji realizuje Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ, obuhvatila je 1.900 škola u Srbiji, s ciljem da se formulišu preporuke o najadekvatnijim pristupima za obnovu školskih objekata i unapređenje njihove energetske efikasnosti.

Kako objašnjava Milica Jovanović Popović, koordinatorka tima za izradu studije, njom su predviđena tri različita nivoa unapređenja školskih zgrada u skladu sa standardima energetske efikasnosti i evropskim kriterijumima.

"Cilj tipologije je da svaka škola prepozna svoj objekat u modelu koji je definisan i da na osnovu toga donese odluku šta bi trebalo da se uradi da bi unapredila energetsku klasu za jedan ili dva razreda", kaže Jovanović Popović i dodaje da je važnost ove tipologije pre svega u daljim strateškim odlukama u kojim školama su sanacije najracionalnije i donose najznačajnije benefite.

Prema njenim rečima, prvi nivo unapređenja odnosi se na dostizanje prve klase energetske efikasnosti. Drugi nivo podrazumeva obnovu svih elemenata na zgradi, pre svega stolarije, dok treći, najskuplji nivo obuhvata mašinske i elektro sisteme, te prelazak na bolje kotlove.

Tipologija je napravljena kako bi, između ostalog, škole znale u kom se tipu nalaze, te šta je sve potrebno da urade kako bi postale energetski efikasne.

Ovom studijom nije predviđeno koliko je novca potrebno za postizanje energetske efikasnoti, a prema rečima Milice Jovanović Popović, u toku je izrada projekta i softvera koji će sadržati cene.

"Cena i visina investicije zavise od toga u kojoj je klasi objekat i šta je sve potrebno uraditi da bi postao energetski efikasan. Nedostatak sredstava je najveći problem, a dosada su škole radile u skladu sa novcem koji im je na raspolaganju", objašnjava naša Jovanović Popović.

Potencijalni investitori ovakvih projekata mogli bi da budu GIZ i KfW banka, dodaje Jovanović Popović.

Izvor: ekapija.com