Dvostruka zelena i digitalna tranzicija otvaraju nove mogućnosti za evropsku industriju i građane, u globalnom scenariju koji se brzo menja. 

 Ali da li Evropa ima ono što je potrebno? Kako možemo da budemo sigurni da ima veštine i radnu snagu da ostane konkurentna u globalnoj ekonomiji? A kakva je uloga standardizacije?

 

Povodom Evropske godine veština, koja se nastavlja 2024., CEN i CENELEC ponovo pokreće svoju specijalnu kampanju: kroz seriju intervjua sa stručnjacima za standardizaciju, stručnjacima i poslovnim liderima koji dolaze iz različitih sredina, istražiće interakciju između inovacija, veštine i standardizacija u nekim od najrelevantnijih sektora za dugoročnu konkurentnost Evrope.

Za prvu epizodu u ovogodišnjem nizu intervjua, intervjuisali su Erika Vladimira Simića, trenutnog studenta inženjerstva i jednog od mladih ambasadora standardizacije pri SIST-u, Slovenačkog instituta za standardizaciju, o važnosti uključivanja mladih u standardizaciju i jedinstvenosti veštine i perspektive koje nude.

 

1. Molim vas, predstavite se.

Moje ime je Erik Vladimir Simić. Ja sam 19-godišnji student elektrotehnike i dolazim iz grada Krškog. Ja sam na prvoj godini studija Bun elektrotehnike na Fakultetu za elektrotehniku Univerziteta u Ljubljani. Završio sam stručnu školu sa summa cum laude priznanjem i završio program SSI elektrotehničar sa akcentom na energetiku. Prethodno sam radio letnji posao u svojoj oblasti stručnosti u raznim poznatim kompanijama, kao što su Villi Stadler D. O. O. i HIS D. O. O.

 

2. Da li biste mogli da objasnite kako ste uključeni u standardizaciju i koja je njena vrednost za vašu oblast ekspertize?

Nisam se direktno bavio standardizacijom do početka školske godine, ali sam kroz letnje poslove i obaveznu praksu koju sam u okviru srednjoškolskog obrazovanja obavljao u jednoj firmi, učio o tokovima rada zasnovanim na standardima i standardizovanom radu, proizvodnji, i radnih procesa.

Upisavši program Mladi ambasadori standardizacije, od početka tekuće godine se aktivnije bavim standardizacijom. Mogao sam da prisustvujem nekim odborima koji su kreirali ili implementirali tehničke standarde u našem (slovenačkom) okruženju.

 

3. Zašto i kako ste se zainteresovali za standardizaciju?

Moj prvi susret sa standardizacijom bio je u srednjoj školi kada su neki nastavnici pominjali standarde na času. Ali, budući da sam tada bio mlad tinejdžer, nisam mnogo mario za to.

Međutim, tokom godina sam razvio afinitet prema istraživanju, što zauzvrat znači da me zanima bilo koja tema, bez obzira koliko teška ili obimna bila. Kada sam došao na fakultet, u okviru Jesenje škole standardizacije, dobio sam priliku da saznam više o radu SIST-a i njegovom značaju. Sve više sam se interesovao za poslove standardizacije.

 

4. U SIST-u ste deo programa "Mladi ambasador standardizacije". Možete li ukratko da objasnite šta je to? Kakvo je vaše iskustvo?

Osnovni cilj programa Mladi ambasador standardizacije je da premosti jaz između samog Instituta i javnosti, i što je još važnije, između Instituta i mlađih generacija – budućih inženjera. Program ambasadora pomaže da se rad Instituta približi mladim ljudima, jer oni nisu samo budućnost Instituta već i inženjerstva uopšte.

Do sada je moje iskustvo bilo pretežno pozitivno, zanimljivo i edukativno. Osoblje Instituta je veoma srećno i oduševljeno kada vidi da smo moj koambasador i ja toliko željni učenja i spremni da pomognemo na bilo koji način. Već sam se pridružio nekim tehničkim komisijama i tako sam imao priliku da iz prve ruke prisustvujem kompleksnom radu Instituta.

 

5. 2024. nastavlja se kao Evropska godina veština. Koje veštine mladi ljudi mogu da nauče učestvujući u standardizaciji?

Standardizacija je neophodna za širok spektar privrednih sektora, kao i onih koji se odnose na kvalitet života. Mladi ljudi mogu mnogo naučiti od učešća u procesu standardizacije.

Oni uče kako da bolje komuniciraju i rade kao tim, jer standardizacija uključuje mnoge stručnjake iz različitih oblasti da definišu najsavremenije standarde što je moguće bolje. Oni stiču analitičke veštine kao što su kritičko mišljenje, brže razmišljanje i tumačenje različitih informacija. Takođe uče kako da rešavaju konflikte i vode tim.

Ovo su samo neke od veština koje mladi razvijaju učestvujući u procesu standardizacije. U stvari, postoje mnoge druge veštine koje nisam spomenuo. Ali sve veštine imaju jednu zajedničku stvar - priliku za utiranje boljeg puta za privatni i profesionalni život.

 

6. Očekujete li da ćete u budućnosti raditi sa standardima? Mislite li da će standardi dati podsticaj vašoj budućoj karijeri?

Naravno! Bez obzira u kojoj industriji završim nakon završetka studija, očekujem da ću raditi sa barem nekim od standarda koji su relevantni za oblast moje stručnosti.

Poznavanje standarda, standardizacije i njihovih procesa vidim kao prednost na tržištu rada, jer mi omogućava da se prijavim na širi spektar poslova (kako u kompanijama tako i u različitim industrijama – a ne samo u oblastima za koje sam specijalizovan).

 

7. Zašto bi trebalo da bude više mladih u standardizaciji?

Mlade treba što više uključiti u standardizaciju. Ne samo zato što je budućnost sveta u našim rukama, već i zato što možemo da odigramo ulogu u stvaranju boljeg sutra za sve vrste industrija, privrede i društva u celini.

Ako budu aktivniji, mlađe generacije mogu:

• Doneti sveže i inovativne ideje u vezi sa različitim temama i problemima.
• Osigurati da standardi ostanu relevantni ili čak povećati uticaj koji imaju na naše društvo.
• Dodati noviju tehničku ekspertizu standardnom procesu kreiranja.
• Pomoći u stvaranju raznovrsnije zajednice uspostavljanjem različitih starosnih grupa (saradnja mladih i starih za opšte dobro).

8. Šta biste savetovali svojim kolegama mladim profesionalcima da ih pozovu u svet standardizacije?

Savetujem mladim profesionalcima da se ne plaše i da izađu iz svoje zone konfora radeći u oblastima u kojima možda nisu stručnjaci. Takođe preporučujem da ponekad idu putevima kojim se manje ide u odabiru svojih karijera. Predlažem im da se što je više moguće angažuju u različitim nišnim oblastima inženjeringa jer na taj način mogu da prošire svoju bazu znanja i doprinesu poboljšanju društva.

Predložio bih im važnost učešća u procesu standardizacije jer time:

• Možete naučiti nove stvari i poboljšati svoje veštine.
• Upoznaćete mnoge stručnjake iz različitih oblasti.
• Možete stupiti u kontakt sa ljudima iz različitih industrija, što pomaže u umrežavanju.
• Proširujete svoje znanje o svojoj oblasti, kao i o mnogim drugim oblastima koje vam mogu koristiti u budućnosti.

9. Da li mislite da standardizacija ima ulogu u rešavanju velikih izazova, kao što su digitalna tranzicija ili klimatske promene?

Standardizacija je alat za poboljšanje budućnosti. Jasno je da će ona igrati ključnu ulogu u rešavanju velikih problema kao što su digitalna tranzicija i klimatske promene.

Kroz standardizaciju možemo osigurati da su sve zemlje na istoj strani, što olakšava zajednički rad na rešavanju dugoročnih i kratkoročnih problema.

 

 

Izvor: cencenelec.eu