Nacionalna laboratorija za ispitivanje i kontrolu kvaliteta mleka u Batajnici otvarana je više puta, ali još ne radi ono za šta je napravljena - da ispituje kvalitet ove namirnice na tržištu.

„Obećanje, ludom radovanje“, poslovica je koja bi mogla da se odnosi na referentnu nacionalnu laboratoriju, koja bi trebalo da ocenjuje i kontroliše kvalitet mleka u Srbiji. Ona je, prema raznim najavama, opremljena još krajem 2015. godine, ali – i dalje ne radi za tržište.

Iako se u medijima nekoliko puta pisalo da je otvorena, obilazili su je političari, ali ona i dalje ne radi ono za šta je napravljena.

Jedno od poslednjih obećanja je ono ministarke poljoprivrede Jelene Tanasković, koja je u februaru ove godine, na sastanku dela poljoprivrednih proizvođača koji se bave proizvodnjom mleka, rekla da će laboratorija početi da radi – u najkraćem roku. Koji je taj „najkraći rok“ nije precizirano.

Novac u ovaj projekat, koji je trebalo da stočarima u Srbiji da realnu sliku kvaliteta mleka, uložila je Evropska unija, i to 7,8 miliona evra, kao i Srbija, koja je iz budžeta izdvojila 3,6 miliona evra.

A zašto i dalje ne radi?

Nadležni su ranije kao jedan od vodećih problema da se otvori laboratorija navodili nedostatak radne snage, taj problem je u međuvremenu rešen, ali su se pojavili drugi poput – nedostatka fiskalne kase.

Ministarka Tanasković objasnila je da je Nacionalna laboratorija opremljena i spremna za rad, ali da je problem što nisu mogli da izdaju račune i da naplaćuju uslugu po zakonu – nisu imali fiskalnu kasu.

„Sada idemo u izmenu zakonodavnog okvira. Otvorili smo evidencioni račun u Trezoru, da mogu da naplaćuju. U narednih nekoliko meseci laboratorija će biti otvorena za tržište“, najavila je Tanasković ponovo u aprilu ove godine.

Od dva puta mesečno do – nijednom

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić najavila je još u februaru 2019. godine, nakon obilaska Direkcije za nacionalne referentne laboratorije u Beogradu, da će „svi proizvođači mleka morati dva puta mesečno da testiraju svoje proizvode u Nacionalnoj laboratoriji za kontrolu mleka“.

Brnabić je tada objasnila da će analize biti besplatne, pri čemu će svaki proizvođač dobiti smernice o tome šta da preduzme ukoliko postoje odstupanja u kvalitetu njihovih proizvoda od evropskih standarda.

„To što Srbija ima akreditovanu Nacionalnu laboratoriju za građane znači veću bezbednost i bolji kvalitet hrane, a za proizvođače standardizaciju kvaliteta proizvoda i fer tržište“, rekla je.

Ima je, a nema je.

Tadašnji ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović najavio je istog dana da će Srbija „u maju ili junu dobiti laboratoriju za bezbednost hrane, dok je Nacionalna laboratorija za kontrolu mleka važna kako bi se utvrdio kvalitet mleka i mlečnih proizvoda na tržištu“.

On je, govoreći o usklađenosti sa evropskim standardima vrednosti aflatoksina u mleku, rekao da naša zemlja teži ka tome, ali da je i dalje dozvoljeni nivo aflatoksina u Srbiji 0,25 mikrograma po litru, dok je u zemljama EU 0,05 mikrograma.

Podsetimo se, taj viši nivo određen je 2013. godine, kada je problem veće koncentracije aflatoksina u domaćem mleku rešen tako što je – povećana dozvoljena granica. I o tim događajima se pisalo kao o „aferi aflatoksin“. A pre te „genijalne odluke“, kako su je ironično opisivali, tadašnji resorni ministar Goran Knežević ispio je pred novinarima čašu mleka, kako bi uverio javnost da je mleko u Srbiji bezbedno za upotrebu.

A da u oblasti mlekarstva nije problem samo u kašnjenju Nacionalne laboratorije za kontrolu mleka, ukazuju mlekari već godinama. Teška situacija u mlekarskoj industriji dovela je i do protesta poljoprivrednika prošle godine, koji su kulminirali u maju blokadama puteva i na kraju merama Ministarstva poljoprivrede, kada su povećani prelevmani. Međutim, problem ni time nije potpuno rešen, jer Srbija od proizvođača mleka postaje uvoznik, upozoravaju stručnjaci.

Izvor: n1info.rs