Povodom Evropske godine veština, CENELEC sprovodi specijalnu kampanju: kroz seriju intervjua sa mladim stručnjacima za standardizaciju, stručnjacima i poslovnim liderima koji dolaze iz različitih profila.
Tokom cele godine CENELEC istražuje interakciju između inovacija i veština, standardizacija u nekim od najrelevantnijih sektora za dugoročnu konkurentnost Evrope.
Za četvrtu epizodu ove serije intervjua, CENELEC je intervjuisao Jovanu Nikolić, iz Srbije, o njenom iskustvu kao mladog standardizatora.
Intervju vam prenosimo u celosti.
Molim vas, predstavite se. U kojoj meri ste uključeni u standardizaciju?
Zovem se Jovana, imam 31 godinu i ja sam iz Srbije. Magistrirala sam ekonomiju na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu, gde sam i diplomirala. Trenutno sam na doktorskim studijama na Fakultetu tehničkih nauka. Istovremeno, poslednjih godina sam zaposlena u privatnom sektoru.
Bila sam uključena u standardizaciju kroz kombinaciju obrazovanja, mogućnosti za karijeru i istinskog interesovanja za tu oblast. Na jednom od svojih prethodnih radnih mesta prvi put sam se obučavala da se bavim implementacijom nekih ISO standarda, ali nisam imala mnogo informacija o ISO i razvoju međunarodnih standarda.
Tada me je ISS, Institut za standardizaciju Srbije, predložio za srpskog predstavnika u ISINEG-u. ISINEG je Međunarodni institut za standarde sledeće generacije: okuplja studente iz celog sveta kako bi ih uveo u svet standarda. Mnogi studenti iz različitih zemalja pohađaju ove radionice i osnivaju različite studentske tehničke komitete.
Trenutno, prvi studentski tehnički komitet (TC), ISINEG/TC 1 za klimatske promene, je najaktivniji. Sekretarijat ove TC drži ISS. Predložena sam za upravnika Komiteta, a za predsednika je postavljen još jedan student iz Argentine. Oformili smo 13 radnih grupa i studenti iz 13 zemalja su imenovani za njihove sazivače.
Pored toga što sam rukovodilac Komiteta TC 1 za klimatske promene, takođe sam sazivač radne grupe 6 „Upravljanje otpadom od hrane“. Članovi TC 1 su predložili osam novih predloga radnih zadataka: dva projekta od ovih osam su razvijena kao studentski standardi kroz proces koji je inspirisan onim koji se koristi na nivou ISO/IEC, dok je rad na ostalih šest trenutno u toku. Sve aktivnosti su se odvijale pod nadzorom Mojdeha Rovsha Tabari, bivšeg predsednika ISO komiteta za pitanja zemalja u razvoju (DEVCO), i osnivača ovog instituta.
Trenutno ste doktorand. Možete li malo objasniti na čemu radite i da li, i kako, standardizacija stupa u interakciju sa vašim predmetom istraživanja?
Doktoriram iz oblasti industrijskog inženjerstva i inženjerskog menadžmenta. Već sam sprovela opsežno istraživanje u oblasti Lean-a i njegovih alata, i kako optimizacija procesa utiče na poboljšanje poslovanja kompanije.
Sada se moje istraživanje fokusira na kompetenciju znanja menadžera kvaliteta i zaposlenih u Industriji 4.0. Jedan od ključnih aspekata mog rada je ispitivanje ukrštanja ove vrste kompetencija i procesa standardizacije. Takođe, imam nekoliko radova objavljenih i prezentovanih na konferencijama na temu kvaliteta i poslovne izvrsnosti.
2023. je evropska godina veština. Koje specifične veštine za vašu sadašnju i buduću karijeru mislite da vam je obezbedio rad u standardizaciji?
Prvo, učešće u ISINEG aktivnostima mi je omogućilo da značajno unapredim svoje veštine. Pored povećanja znanja o standardima i standardizaciji, uspela sam da unapredim svoje znanje i veštine predsedavajući međunarodnim sastancima, jer sam imala priliku da uspešno vodim tri sastanka Studentske radne grupe, i da razvijem jedan studentski standard koji se odnosi na zahtev za Upravljanje otpadom od hrane. Takođe sam naučila kako da vodim diskusije i pregovaram tokom sastanaka.
Drugo, za rad u privatnom sektoru, čvrsta baza znanja je fundamentalna, jer osigurava poznavanje relevantne oblasti i omogućava da se standardi održe aktuelnim kako bi se zadovoljile potrebe zainteresovanih strana.
Ukratko, osećam da je rad u standardizaciji obogatio moj skup veština, čineći me svestranijim i prilagodljivijim profesionalcem.
Srbija, vaša zemlja, je najmlađa članica CEN-a i CENELEC-a. Koje su, po Vašem mišljenju, koristi za Srbiju, i za srpske kompanije, učešće u evropskoj i međunarodnoj standardizaciji?
Angažovanje u evropskoj i međunarodnoj standardizaciji donosi mnogo prednosti Srbiji: proširen pristup tržištu, poboljšanu konkurentnost, mogućnosti za inovacije, smanjenje rizika, usklađivanje propisa, međunarodno priznanje, saradnju i doprinos nacionalnom razvoju. Ovo učešće služi kao katalizator za privredni rast Srbije i integraciju srpskih kompanija u globalno tržište.
Takođe, angažovanje u evropskoj i međunarodnoj standardizaciji omogućava srpskim kompanijama uvid u najnovije industrijske trendove i tehnološka dostignuća. Ova izloženost podstiče inovacije i pomaže preduzećima da ostanu na čelu u svojim sektorima.
Da li mislite da standardizacija ima ulogu u rešavanju velikih izazova, kao što su digitalna tranzicija i klimatske promene?
Standardizacija igra ključnu ulogu u rešavanju kritičnih izazova kao što su digitalna tranzicija i klimatske promene. Na primer, kada je u pitanju digitalizacija, ona obezbeđuje interoperabilnost i sajber bezbednost u digitalnom domenu, postavljajući temelje za tehnološke inovacije, privatnost podataka i efikasno korišćenje energije.
Štaviše, u borbi protiv klimatskih promena, standardi pokreću energetsku efikasnost, olakšavaju integraciju obnovljivih izvora energije i daju smernice za procenu uticaja na životnu sredinu i smanjenje emisije ugljenika.
Kako se društvo sve više oslanja na digitalne tehnologije i bori se sa ekološkim problemima, standardizacija ostaje nezamenljiv alat u podsticanju održivosti, bezbednosti i napretka.
Na osnovu vašeg iskustva, koja je dodatna vrednost učešća u standardizaciji? I zašto bi vam se pridružili kolege studenti i mladi stručnjaci?
Studentske inicijative u standardizaciji služe kao neprocenjivo središte za kontinuirano obrazovanje, podstičući smislene veze među pojedincima angažovanim u različitim aspektima domena standarda. Ovo je definitivno bilo moje iskustvo u ISINEG-u: to je bila neverovatna prilika za mene da učim i rastem i profesionalno i lično.
Učešće u radu na standardizaciji takođe pruža odličnu priliku da se unapredi razumevanje usvajanja standarda i metodologija primene. Štaviše, ova platforma nudi idealan put za praćenje globalnih trendova u areni standarda i procesa standardizacije u celini.
Iz tog razloga, verujem da učešće u aktivnostima standardizacije ima mnogo prednosti za mlade ljude. Pored učenja o standardima i standardizaciji, oni mogu naučiti kako da predsedavaju međunarodnim sastancima i vitalne pregovaračke veštine. Ali takođe, mogu da steknu veoma dobre prijatelje iz različitih zemalja, a to im daje dobru priliku da se upoznaju sa različitim kulturama.
Šta treba učiniti da se poboljša učešće mladih u standardizaciji?
Dozvolite mi da uzmem svoje iskustvo u ISINEG-u kao primer. Iako se broj studenata koji nam se pridružuju povećava iz dana u dan, i dalje nam je potrebno više studenata da se pridruže radu na standardizaciji: trenutno imamo 13 studenata iz 13 zemalja kao sazivači radnih grupa i mnogo drugih studenata kao članovi ISINEG/TC 1 Klimatske promene, ali one nisu dovoljne za razvoj mnogih standarda koji su potrebni u vezi sa klimatskim promenama.
Da bismo ih efikasno angažovali, neophodno je podići svest o značaju standardizacije, integrisati je u obrazovanje, ponuditi programe obuke i mentorstva, uspostaviti namenske forume mladih, olakšati mogućnosti umrežavanja, prepoznati njihov doprinos i koristiti digitalne platforme za angažovanje. Mlade profesionalce treba inspirisati da svoju ulogu u standardizaciji vide kao put za inovacije i pozitivan uticaj na poslovanje i društvo.
Izvor: cencenelec.eu