Kompanija "Metalac" je i ovaj put otvorila svoja vrata za razmenu novih znanja i prakse kako bi se preduzeća u Srbiji što bolje pripremila da savladaju izazove i usaglase svoje poslovanje sa strogim zahtevima u vezi uticaja klimatskih promena kroz smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte.
U organizaciji Privredne komora Beograda, Regionalne privredne komore Kraljevo, kompanije "Metalac" i Bureau Veritas Srbija, organizovana je prva tematska radionica u okviru ciklusa klimatske promene i efekti GHG (green house gases – gasovi staklene bašte) "Metodologija za proračun ugljeničnog otiska".
"Pred nama je vreme novih standarda, obaveza i troškova, ali i novih prednosti. Fokus nam je da što pre odgovorimo na zahteve kupaca koji su izvesni u budućnosti, a dolaze sa ino tržišta. Tema je aktuelna, i njom ćemo se sve više baviti", rekla je, između ostalog, Radmila Trifunović generalna direktorka kompanije "Metalac".
Pred više od 80 učesnika, predavanje je održao dr Ilija Đekić, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.
Prezentaciji je, pored predstavnika Privredne komore, prisustvovao menadžment kompanije "Metalac" na čelu sa predsednikom Dragoljubom Vukadinovićem.
Radionica je obuhvatila predavanja koja su struktuirana u 4 modula u kojima je pažnja posvećena temama koje imaju za cilj da se što bolje razume: šta su gasovi staklene bašte (GHG) i prepozna njihov uticaj na klimatske promene, koji gasovi predstavljaju najveći uzročnik pojave efekata staklene bašte i koji su odgovori međunarodne zajednice, sa posebnim osvrtom na Agendu 2030 Ujedinjenih Nacija i drugim međunarodnim klimatskim iniciajtivama, koje su prihvaćene i postale deo regulatornog okvira Republike Srbije. U nekim od ovih inicijativa, kao na primer Agenda 2030 UN, u razvoju i pisanju (2015) ove Agende Republika Srbija je aktivno učestvovala i kao potpsinica prihvatila da preduzme konkretne akcije i da prati i izveštava o postizanju ciljeva održivog razvoja. Upravo cilj 13. traži od država potpisnica da preduzmu hitne akcije u borbi protiv klimatskih promena i njenih posledica.
S obzirom da se emisija gasova sa efektom staklene bašte iskazuje jedinicom kg CO2eq (masa ekvivalentnog CO2 ili CO2e), jedan od modula je bio posvećen metodologiji proračuna, standardima, organizaciji, ograničenjima, neutralizaciji GHG, izveštavanja. Prikazani su modeli koji omogućavaju da se razume metodologija proračuna emisije GHG prema ISO 14064-1 / GHG Protocols i da se prepoznaju aspekti iz organizacija koji doprinose direktnom i indirektnom uticaju na klimatske promene primenjeno na koncept životnog ciklusa proizvoda (LCA – life cycle assessment), sa posebnim osvrtom na metodologiju proračuna direktne emisije GHG (emisija GHG iz izvora GHG) koji su u vlasništvu ili kontrolisani od strane organizacije i Indirektna emisija GHG, odnosno emisija GHG koja je posledica aktivnosti organizacije, ali iz izvora GHG koji nisu u vlasništvu ili kontrolisani od strane organizacije. Od posebne važnosti je bilo upućivanje na dostupne (relevantne) baze podataka koji se mogu koristiti za proračun karbonskog otiska. Bilo je govora i o načinu izveštavanja, sadržaju izveštaja, procesu verifikacije izveštaja od strane akreditovanih organizacija, kao dokaz o pouzdanosti izveštaja.
Iako nova tema, interaktivna komunikacija veoma zainteresovanih učesnika je pokazala koliko je ova tema kompleksna i važna za preduzeća koja posluju u Srbiji. Takođe je pokazala da učesnici ove tematske radionice imaju razvijenu svest i da postoje priemeri domaće i međunarodne prakse koji mogu poslužiti za bolje razmevanje za postavljanje strategije, ciljeva i organizacije za proračun karbonskog otiska. Na osnovu razmene prakse učesnika, utisak je da postoji dosta aktivnosti koje su preduzeća već preduzela (kao na primer: proizvodnja električne energije iz solarnih elektrana ili drugih OIE, korišćenje zelene energije, optimizacija i digitalizacija procesa logistike koji sem ušteda u smanjenju potrošnje goriva utiče i na smanjenje emisije GHG, korišćenje ambalaže od recikliranih materijala, različite akcije ozelenjavanja ...) koji mogu da se uključe u proračun ugljeničnog otiska.
Izvor: pks.rs