Krajem februara, u Sarajevu je održan Targer QualityCon 2024 - događaj koji je u fokus stavio totalno upravljanje kvalitetom kako u BiH, tako i u celom svetu.

 

 

Posle uvodnih pozdrava na samom početku, za prvo predavanje je Fahrudin Bračković imao zadatak da prikaže retrospektivu cele nauke o kvalitetu - od Henri Forda do agilnog upravljanja. Ne baš lak zadatak, zar ne? Ali, mogli bi reći da je “quality history zip.file” isporučen valjano. Sve osnovne info su bile tu, a za sve koje hoće da znaju više, tu je Mr.Google.

 

Dal filozofsko, ili naučno pitanje koje traži odgovor u silnim radovima koji su pisali veliki mozgovi, tezu "Koliko košta kvalitet?" Alen Lisica, iako prof po zanimanju, obrazložio je na vrlo konkretan način.
Prvo smo razgranali sveukupni ptošak kvaliteta na:

A onda je prof objasnio da "loš kvalitet" tj nezadovoljavajuć proizvod iliti usluga pokreće celu jednu "nevidljivu fabriku" čiji je zadatak da ispravi isti.

I na kraju je, kao svaki dobar profesor, korak po korak učesnicima zadavao muke sa zadatkom konkretnog izračunavanja troška lošeg kvaliteta jednog zamišljenog proizvoda koga prodajemo za 100KM po komadu, ali zbog propusta moramo da izradimo ponovo.

Kad i vi budete malo bolje proučili primer - videćete da ova ugruba procena pije vodu: na jednom proizvodu prodajne cene od 100KM, lošim kvalitetom istog smo takođe izgubili isto tokilo: 100KM!
Izračunajte i sami.

 

Goran Tešanović iz Instituta za sandardizaciju BiH je pročitao masu teksta o tome šta sve Institut radi. I dotakli smo se i onoga šta fali da bi infrastruktura kvaliteta BiH bila kao u vrlo razvijenim zemljama npr Evrope. Ali se nismo dotakli toga ko je konkretno odgovoran za to što još uvek fali.
Biće prilike neki sledeći put.

 

Iako sa Poljoprivrednog fakulteta iz Sarajeva, profesorka Aleksandra Nikolić je vrlo lepo predstavila status TQM-a u globalnom okruženju i navela da nas čeka budućnost ekonomskog rasta pokretanuta inovacijama.

U svemu tome se dotakla i jedne vrlo zanimljive teme: da proizvodni procesi sve manje utiču na kvalitet proizvoda!
U čemu je štos?
Naime, kako se opisuje u Teoriji krive kvaliteta 4.0 da: uzimajući u obzir upotrebu inteligentnih proizvodnih tehnologija, robota i digitalnih blizanaca u Kvalitetu 4.0, kvalitet proizvodnje može biti zagarantovan, a proizvodni proces će imati malo ili neće imati razlike u kvalitetu. Stoga je fokus Kvaliteta 4.0 na kvalitetu dizajna i kvalitetu usluge, jer će oni imati veći uticaj na zadovoljstvo kupaca i neophodni su u konkurentskom okruženju.
Evo, slika govori više od reči:

U kvalitetu 4.0, dva kraja lanca vrednosti – dizajn i usluga – generišu veći dodatak kvaliteta proizvodima nego što to čini srednji deo lanca vrednosti – proizvodnja. Odnosno, aktivnosti dizajna tj projektovanja i usluga uzrokuju veću razliku u kvalitetu proizvoda i na njih treba posebno da se fokusiramo u eri kvaliteta 4.0.
Zanimljivo stanovište, priznaćete.

Takođe, ono što moramo razumeti je da se današnji TQM u eri Kvaliteta 4.0 (ili čak i nekog sledećeg broja) zasniva na zajedničkom stvaranju "dodatne vrednosti za sve"!
I da danas imamo pojavu tzv "kompanija bez zidova" gde sve zainteresovane strane igraju ulogu u poslovnom procesu i gde je akcenat na zajedničkoj ali u isto vreme i cirkularnoj ekonomiji.

Nema više prostora za biloKakve fuš proizvode i usluge. Kupac je mnogo svesniji - hoće da ostavi što manji loš uticaj na planetu, a pri biranju usluge se prvo dobro raspitao ko nudi bolji kvalitet, i želi da ga plati.

Fokus je na istraživanju inovativne primene kvaliteta na poslovanje i razvojne sposobnosti i strast kao zajednički faktor za stvaranje dodatne vrednosti za sve. Bavimo se problemima kao npr nefleksibilnost poslovanja, tražimo visoki nivo prilagođavanja, zahtevamo dugotrajne lance snabdevanja, pratimo razvoj dobavljača.
Ekonomija se menja. Na nama je da uskočimo u brzi voz.

 

A sada malo o kontroli kvaliteta u razvoju tj u samoj proizvodnji softvera.
Kompanija Galileo primenjuje Scrum metodologiju razvoja i kontrole kvalitete proizvoda/usluge, koja se sastoji od: analize zahteva, planiranja, razvoja (tj same proizvodnje), testiranja (same kontrola kvaliteta), i isporuke.

Pisanje plana kontrole kvalitete pokazuje kako se sistem upravljanja kvalitetom primenjuje u praksi: kroz kontrolne listiće & Acceptance criteria-e se definišu jasni kriteriumi (funkcionalni i nefunkcionalni) za završetak „user storya”, gde se ujedno i priprema za negativne scenarije.

Nismo ih pitali koliko će veštačka inteligencija rešiti problem kontrole kvaliteta proizvodnje softvera. Čuvamo ga za sledeći susret, kada će verovatno imati i konkretan primer da nam pokažu.

A onda je na scenu stupio: Dubravko Jakšić. Inženjer po struci, zatrovan kvalitetom i sa nagonom za poboljšanje sistema koji kulja u venama. Kaže da je prvi put na sceni, ali kako to niko primetio nije - na nama je da mu verujemo :)
Na vrlo šaljiv način je objasnio kako je, kada se uhvatio uređenja radnih mesta 5s metodom (mora od nečeg da se krene, jelte), krenuo "glavom kroz zid", i uspeo da u vrlo brzom roku zaradi totalno ignorisanje celog kolektiva :)

Srećom, dečko je tvrdoglav - nije odustajao. Posle prvog, usledio je drugi pokušaj. A tek treći je dao rezultate.

Upornost je dovela do toga da je seme poboljašnja niklo: rezultate projekta je bilo moguće izmeriti, svi podaci su zabeleženi, što je dovelo do mogućnosti presađivanja pelcera na druge zone i standardizovanog procesa.

Kao zaključak su se poređale stavke bez kojih prve dve iteracije pokušaja uređivanja sistema nisu uspele. Učite na tuđim greškama - vi obratite pažnju na ove stvari od samog početka: nemojte glavom kroz zid. Mada, i to je legitimna metoda - bitno je da se zna u kom pravcu se ide.

Definisati merljive ciljeve
Glas kupca VoC – svih zainteresovanih strana
Projektni tim
Granice projekta
Akcioni plan sa kontrolnim kapijama
Vremensko ograničenje
Budžet projekta
Odobrenje projekta

 

Iz ogromnog AS Holdinga, Jelah, su se pohvalili koje sve zahteve su uspeli da ispune u svojih 17 pojedinačnih kompanija koje se bave proizvodnjom hrane i pića, prodajom i distribucijom, i tekstilom, u kojima radi 3000 ljudi.

Morate prizanti da je lista impresivna. Jedan 'inside info': imaju i "Non GMO" ali znak ne sme da se promoviše.

Zamislite samo broj audit dana koji se tu sprovede u jednoj godini - kako audita treće, druge strane, tako i audita njihovih dobavljača; objedinjavanje svih nalaza a još i reagovanje po njima; držanje pod kontrolom 20ak sopstvenih brendova... Još jedna 'inside info': zapošljavaju minimum dvoje u sekoru za kvalitet samog holdinga.

 

Na kraju su mlade snage Targer-a, kompanije koja je i organizavala skup, iznele rezultate konkretnog istraživanja o stanju kvaliteta među 77 BiH kompanija.

Isplivale su neke od zanimljivih, tj devastirajućih podataka:

-da se u procesima najviše izvodi završna kontrola kvaliteta (manje od ulazne i procesne)
-da greške u proizvodnji najviše uzrokuju ljudi
-da u samo 38% ispitanih kompanija služba kvaliteta ima definisane zadatke i ciljeve unapređivanje kvaliteta sa tačno određenim vremenskim rokovima
-da samo 55% ima sistem upravljanja škartom... itd

Ali, sve je to dobro. To znači da posla, za nas koji se bavimo kvalitetom, ima na pretek. Samo treba da zavrnemo rukave.

 

Okrugli stolovi, koji su se dešavali između predavanja, su začinili celu konferenciju. Teme iz praksi su zakuvale stvar i postavile dosta dobrih pitanja. Tu nemamo 'inside info' - sledeći put uzmite i sami učešća, nećete pogrešiti.

 

A kompletan drugi dan konferencije je bio posvećen praksi: učesnici su podeljeni u sveže timove i radila se primena alata kvaliteta na konkretnim primerima. Iako kroz šalu i uz opušten pristup, imalo je više nego dovoljno da se nauči.

Svi su zasukali rukave.

 

 

 

Autorski tim Portala Kvalitet