Cirkularna ekonomija smanjuje potrebu za resursima iz prirode a organizacije nalaze načine kako da prate tok očuvanja resursa i istovremeni zadrže rast poslovanja.

 

Upotreba prirodnih resursa bi trebalo da se održava u što je moguće manjem obimu, a cirkularni tok resursa je potrebno držati što je moguće zatvorenijim kako bi se smanjio otpad i gubici kao nekontrolisani odlivi resursa i ispuštanja kao što su emisije u vazduh i ispuštanja u vodu ili zemljište iz privrednog sistema.

Suočene sa stalnom neizvesnošću, složenom mešavinom društvenih, ekoloških, tržišnih i tehnoloških trendova, kako bi rasle, kompanije se kontinuirano prilagođavaju i menjanju. Samim tim, prepoznaju razloge da se uključe u ekonomski sistem cirkularne ekonomije. Kako to čine?

• Davanjem konkurentnijih i rešenja koja su više održiva;
• Poboljšanjem odnosa sa zainteresovanim stranama;
• Efikasnijim načinima ispunjavanja obaveza ili zakonskih zahteva;
• Uključenjem u ublažavanje klimatskih promena;
• Upravljanjem rizicima usled nedostataka resursa,
• Povećanjem prilagodljivosti u sistemima zaštite životne sredine, društvenim i ekonomskim sistemima, a istovremeno doprinoseći zadovoljavanju ljudskih potreba.

Očekuje se da će principi cirkularne ekonomije biti sve aktuelniji u međunarodnim poslovnim odnosima i da će biti ugrađeni u buduće međunarodne trgovinske sporazume.

ISO standardi – Cirkularna ekonomija

ISO – International Organization for Standardization (Međunarodna organizacija za standardizaciju) je svetska organizacija nacionalnih tela za standardizaciju koja je krajem aprila 2024. godine, nakon studioznih testiranja i priprema, odobrila proces publikovanja serije standarda ISO 59000 dizajniranih tako da usklade razumevanje cirkularne ekonomije, obezbede zajednički okvir za podršku svim organizacijama koje integrišu principe CE i strategije u njihovim aktivnostima, razviju globalno prihvaćene i primenljive alate za procenu performansi cirkularnosti i učine proizvode dostupnim većem broju potrošača kroz cirkularne poslovne modele.

Dr Vladica Čudić, članica Komisije za standarde i srodne dokumente Instituta za standardizaciju Srbije: cirkularna ekonomija i upravljanje otpadom imenovani je ekspert Instituta za standardizaciju Srbije za učešće u radu Tehničkog komiteta ISO TC 323 – Cirkularna ekonomija.

Zamolili smo dr Valdicu Čudić da nam ukratko predstavi najnovije ISO standarde za cirkularnu ekonomiju čiju publikaciju je ISO najavio za drugu polovinu maja ove godine, i šta njihovo donošenje znači za održivi razvoj u svetu.

– Neograničen rast upotrebe ograničenih resursa u svetu nije održiv, podseća nas odmah na početku Dr Čudić. Sadašnji dominantni ekonomski model je linearan, praćen koracima izdvoj-proizvodi-potroši-odbaci, koji iscrpljuje prirodni kapital bez brige za regeneraciju resursa, ekološki otisak i posledice kao što su globalno zagrevanje, kolaps biodiverziteta, zagađenje, rizik po ljudsko zdravlje, ekonomske i društvene nejednakosti, itd. Principi cirkularne ekonomije, koji nastoje da odvoje ekonomsku aktivnost od potrošnje ograničenih resursa, uključuju eliminaciju otpada i zagađenja; kontinuirani promet proizvoda i materijala; regeneraciju prirodnog kapitala. Koncept cirkularne ekonomije nije nov. Mnoge njegove komponente, kao što su eko-dizajn, održivi izvori i reciklaža materijala, već su prihvaćene u različitom stepenu u različitim sektorima. Vlade i globalne/regionalne vladine organizacije prihvataju, sa različitim stepenom entuzijazma, cirkularne principe za razdvajanje ekonomije od potrošnje ograničenih resursa kako bi se rešili kako kratkoročnih rizika kao što su rasipanje resursa, zagađenje, gubitak biodiverziteta, degradacija ekosistema, itd., tako i dugoročnih rizika na pr. klimatske promene, kolaps ekosistema, itd. Rezultirajuće aktivnosti su podstakle međunacionalnu saradnju i uključivanje više zainteresovanih strana gde su zemlje isprepletene ekonomijom i zajedničkim rizicima.

Očekuje se da će principi cirkularne ekonomije biti sve aktuelniji u međunarodnim poslovnim odnosima i da će biti ugrađeni u buduće međunarodne trgovinske sporazume. Organizacije takođe preduzimaju takve transformacije i gledaju svoje lance snabdevanja kako bi potražile i sarađivale sa trgovinskim partnerima i konkurentima.

Da bi se promovisala upotreba cirkularnih proizvoda i usluga, uključujući CE principe, potrošačima su potrebne transparentne informacije o cirkularnosti materijala.

Najvažniji cilj međunarodne standardizacije je da olakša razmenu dobara i usluge kroz eliminisanje tehničkih barijera u trgovini. Cirkularna ekonomija je osnovni koncept za koji su potrebni operativni alati za implementaciju. Kako bi se promovisala ova implementacija, moraju se rešiti tehnička pitanja kao što su na pr. merenje i procena cirkularnosti na materijalima, proizvodima i uslugama, organizacijama; potrebne specifikacije kako bi se  obezbedili konkurentni cirkularni materijali, proizvodi i usluge na tržištu; poboljšani tokovi podataka da bi se omogućili efikasni tokovi materijala i energije kroz cirkularni lanac vrednosti, zahtevajući transparentnost i sledljivost, istovremeno štiteći privatnost i poverljive informacije, inovacije u poslovnim modelima, tehnologijama, proizvodima i uslugama. Da bi se promovisala upotreba cirkularnih proizvoda i usluga, uključujući CE principe, potrošačima su potrebne transparentne informacije o cirkularnosti materijala.

Kako bi se harmonizovao pristup za pružanje pouzdanih informacija u vezi sa cirkularnošću razvijeni su osnovni standardi za sve sektore, sve zainteresovane strane, sve organizacije svih vrsta i veličina prilagođene njihovom stepenu zrelosti, pojednostavljenjem i smanjenjem administrativnih opterećenja, posebno za mala i srednja preduzeća.

U toku je proces publikacije tri ISO standarda za cirkularnu ekonomiju ISO 59004, ISO 59010 i ISO 59020. Prema ISO-u, oni bi svetlost dana trebalo da ugledaju tokom ovog meseca. Ovo je vrlo važna i ekskluzivna informacija za sve nas.

– Da, u toku je publikacija prva tri standarda iz serije ISO 59000 – cirkularna ekonomija na engleskom, francuskom i španskom jeziku. To su: ISO 59004 Cirkularna ekonomija – Rečnik, principi i smernice za implementaciju; ISO 59020 Cirkularna ekonomija – Merenje i procena performansi cirkularnosti i ISO 59010 Cirkularna ekonomija – Vodič za tranziciju poslovnih modela i mreže vrednosti.

Sadržaj i zahtevi standarda ISO 59004 posebno je dizajniran da podstakne pomak ka cirkularnoj ekonomiji i definiše termin cirkularne ekonomije. Ovaj standard pruža sveobuhvatne smernice primenjive na bilo koju vrstu organizacije. Uključuje definisanje ključnih pojmova i koncepata, skiciranje vizije cirkularne ekonomije, razjašnjavanje osnovnih principa i praktičnih smernica za korake koji se mogu preduzeti.

Sistemi nabavki u EU se već menjaju obzirom na obaveze posebno trenutno velikih kompanija u delu izveštavanja, finansijskih i novih nefinansijskih prema Direktivi EU o korporativnom izveštavanju o održivosti.

ISO 59010 daje smernice za organizaciju koja želi da promeni svoje modele stvaranja vrednosti i mreže vrednosti od linearne do cirkularne, od postavljanja ciljeva za prelazak na model stvaranja vrednosti cirkularne privrede i granica sistema koje mogu biti proširene izvan neposrednog lanca vrednosti posmatrane organizacije, preko određivanja strategije zasnovane na principima cirkularne ekonomije, razvijanja plana tranzicije za pomeranje sa sadašnjeg do željenog koji uključuje ciljeve, vremenske okvire, akcije i predviđene privremene rezultate pri čemu se ciljevi i privremeni rezultati izražavaju indikatorima koji se koriste za procenu statusa cirkularnosti do izmena i praćenja radi stalnog poboljšanja. Merenje i procena performansi cirkularnosti treba da budu smisleni, tj. podaci treba da budu relevantni i precizni za predviđenu primenu. Merenje treba da obuhvati sve prilive i odlive resursa (uključujući emisije i gubitke) primenom osnovnih indikatora cirkularnosti kojima se bavi ISO 59020.

ISO 59020 pruža jasan okvir za merenje i procenu cirkularnosti pružanjem smernica i zahteva čime pomaže organizacijama da se usklade s globalnim ciljevima održivosti i poboljšava transparentnost i odgovornost u izveštavanju o životnoj sredini. Takođe, podržava strateško donošenje odluka za održivo upravljanje resursima. U merenju i proceni performansi cirkularnosti sistema u fokusu, uzimaju se u obzir principi cirkularne ekonomije: sistemsko razmišljanje, stvaranje vrednosti, deljenje vrednosti, upravljanje resursima, sledljivost resursa, otpornost ekosistema. Da bi se postiglo uravnoteženo merenje, standard uključuje obavezne ključne indikatore cirkularnosti prilikom merenja priliva i odliva resursa, na primer, obavezujući indikator je Prosečni ponovo upotrebljeni sadržaj priliva – deo ulaznih materijalnih resursa koji su ponovo upotrebljene komponente i proizvodi., ili Procenat stvarnog recikliranog materijala nastao odlivom – deo odliva koji postaje reciklirani materijal. Pored obavezujućih standard definiše i druge indikatore od interesa za procene, kao i komplementarne metode.

Kome su potrebni ISO standardi za cirkularnu ekonomiju? Da li će njihova implementacija u kompanijama biti obavezna ili na bazi njihove poslovne odluke?

– Organizacijama svih tipova i veličina koje su posvećene tranziciji ka cirkularnoj ekonomiji kako bi mogli da uniformno i efikasno mere i procenjuju svoj učinak u cirkularnosti. Kompanijama koje mogu biti suočene sa uslovom standardizacije u oblasti cirkularne ekonomije od strane njihovih kupaca i globalnog tržišta. Znači, nije obavezna, ali će ako primenjuju standarde cirkularne ekonomije, što znači da posluju u skladu sa principima cirkularne ekonomije i odgovorno upravljaju resursima, samim tim će i njihovi proizvodi biti konkurentniji na tržištu i prihvatljiviji za potrošače. Sa druge strane u pripremi je još jedan standard iz serije 59000, a to je ISO 59040 – Cirkularna ekonomija – List sa podacima o cirkularnosti proizvoda koji bi trebalo da bude objavljen krajem ove godine. Ovaj standard uspostavlja principe i procedure za kreiranje, održavanje i verifikaciju lista sa podacima o cirkularnosti proizvoda za efikasnu razmenu podataka kroz mreže lanca snabdevanja. Kao što bezbednosni list za hemikalije sadrži podatke o hemikaliji, tako će i ovaj list sadržati podatke o proizvođaču i proizvodu i njihovoj „cirkularnosti“.

Na koji način će novi standardi uticati na cirkularnost ambalaže? Da li je cirkularnost pakovanja merljiva?

– Zahtevi za proizvodnju ambalaže koji se postavljaju od strane regulatornih tela su sve zahtevniji. Nova pravila EU za smanjenje, ponovnu upotrebu i reciklažu ambalaže obuhvataju između ostalog i mere koje obuhvataju pun životni ciklus ambalaže, manje ambalaže, manje otpada, ograničenja određenih formata pakovanja. Ovo je primer politika koje donose vlade, a koje imaju za cilj da se harmonizuju pravila unutrašnjeg tržišta i podstakne cirkularna ekonomija.

Mere takođe uključuju minimalne ciljeve recikliranog sadržaja za plastičnu ambalažu što je jedan od indikatora u cirkularnoj ekonomiji a odnosi se na prilive resursa. Prosečan sadržaj recikliranog ambalažnog materijala u prilivu materijala je indikator cirkularne ekonomije i način standardizovanog kvantitativnog obračuna je dat u standardu ISO 59020.

Cirkularnost je stepen usklađenosti sa principima za cirkularnu ekonomiju. Kada govorimo o proceni cirkularnosti ambalaže kao proizvoda jedne organizacije važno je pravilno definisati granice sistema u fokusu. Sistem u fokusu i njegovi prilivi i odlivi se mere u određenom trenutku vremena. Vremenske granice treba izabrati tako da se uzmu u obzir resursi od njihove ekstrakcije do konačnog kraja životnog veka, tj. kroz sve cikluse upotrebe. Ovakvim pristupom se izbegava takozvano „zeleno pranje“ (greenwashing). Međutim, veoma duge vremenske granice mogu biti izazov, jer mogu biti potrebne informacije od nekoliko organizacija u čitavom lancu vrednosti. Procena cirkularnosti obuhvata procenu i tumačenje rezultata merenja cirkularnosti za određivanje cirkularnosti sistema u fokusu. Performansa cirkularnosti je stepen do koga je skup aspekata cirkularnosti usklađen sa osnovnim ciljevima i principima cirkularne ekonomije. Kao izveštaj procene performansi cirkularnosti u slučaju ambalaže kao proizvoda je Lista podataka o cirkularnosti proizvoda ili engleski Product circularity data sheet.

Kada je potrebna razmena podataka o cirkularnosti proizvoda kroz lanac vrednosti, međunarodni standardi kao što su ISO 59040 i IEC 82474-1- Deklaracija materijala za proizvode i pribor organizacija koje rade za elektrotehničku industriju ili snabdevaju elektrotehničku industriju  se mogu primeniti.

Postoji li verifikacija cirkularnosti ambalaže?

– Proverljivost podataka o ambalaži je ključni kriterijum za obezbeđivanje transparentnosti. Verifikacija se sprovodi da bi se obezbedila odgovarajuća interpretacija rezultata i da bi se dali eksplicitni razlozi za bilo kakve ekstrapolacije, pojednostavljenja ili modeliranja, uzimajući u obzir poverljivost informacija, ako je potrebno.

Cirkularni proces mora da obuhvati i materijalne i nematerijalne zahteve, uključujući održivost globalnog lanca vrednosti na osnovu aspekata kao što su trgovina, ekonomski faktori, korporativna odgovornost, rad, zdravlje i ljudska prava. Ocenjivanje usaglašenosti daje poverenje u specifične aspekte kao što su bezbednost, efikasnost, mogućnost popravke, izdržljivost, mogućnost nadogradnje, mogućnost reciklaže i ponovne upotrebe – što sve doprinosi robusnosti cirkularnosti. Ocenjivanje usaglašenosti pokazuje da li proizvod, usluga, proces, sistem, ili ponekad izjava ili osoba, ispunjava relevantne zahteve. Mnoge različite aktivnosti ocenjivanja usaglašenosti mogu pružiti sigurnost ekonomskim akterima u tranziciji ka cirkularnoj ekonomiji. Standardi za ocenjivanje usaglašenosti, takozvani CASCO Toolbox, pružaju međunarodno priznate alate za obezbeđivanje kompetentnog, doslednog i pouzdanog ocenjivanja usaglašenosti.

Smatrate li da će proizvodi upakovani u verifikovanu cirkularnu ambalažu biti konkurentniji?

– Kao deo Evropskog zelenog dogovora, Pravilnik o taksonomiji EU postavlja kriterijume za određivanje da li se ekonomska aktivnost može smatrati održivom. Cilj ovog propisa je da se preorijentišu tokovi kapitala i da se fokusiraju na održive investicije i poslovne aktivnosti uključujući oblasti kao što su cirkularna ekonomija, obnovljiva energija i biodiverzitet.

Sistemi nabavki u EU se već menjaju obzirom na obaveze posebno trenutno velikih kompanija u delu izveštavanja, finansijskih i novih nefinansijskih prema Direktivi EU o korporativnom izveštavanju o održivosti. Primarni cilj okvira održivog finansiranja je preusmeravanje privatnih finansijskih tokova u održivu ekonomsku aktivnost jer je obim potrebnih investicija znatno veći od onoga što je u stanju da obezbedi javni sektor. Okvir održivog finansiranja EU ima za cilj da poveća korporativnu transparentnost – na taj način smanjuje privlačnost ulaganja u neodržive aktivnosti i sredstva i olakšava mogućnost prikupljanja održivog kapitala.