Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović najpre je u nedelju negirao da se na tržištu Srbije nalaze neispravni sladoledi čije je povlačenje sa tržišta u okruženju već počelo, a dan kasnije je Sistem za brzo obaveštavanje EU (RASFF) našim službama prosledio obaveštenje o sadržaju etil oksida u tim proizvodima, nakon čega je počelo sklanjanje i iz naših prodavnica.
Nedimović je potvrdio potom da se radi o pakovanjima Bounty, Snickers i Twix uz tvrdnju da se oni neće naći kod nas sve dok se ne otklone nedostaci. U međuvremenu, sa tržišta Hrvatske već su bile povučene sporne četiri marke sladoleda različitih pakovanja i jedna vrsta voćnog jogurta, iste vrste proizvoda ne nalaze se više ni u radnjama u Crnoj Gori, a u BiH je osim toga sporan još i smrznuti oslić pakovan u Španiji.
Da li će i Srbija da proširi listu, za sada nema informacija, a iz Ministarstva poljoprivrede nismo dobili odgovor na ta pitanja.
U organizacijama potrošača kažu da je ovoga puta država relativno brzo reagovala, ali ukazuju da iako zakonom predviđeno, u praksi izostaje njihovo učešće u sistemu kontrole namirnica.
Prema rečima Petra Bogosavljevića iz Pokreta potrošača, besmisleno je reagovanje inspekcije nakon što se utvrdi da se pojavio neispravan proizvod. ”Mi imamo problem sa sistemom za upravljanje kvalitetom, od primarne proizvodnje sirovine, do proizvoda koji dođe do potrošača”, kaže Bogosavljević.
Podseća da u Zakonu o zaštiti potrošačima postoji odredba koja nalaže organizacijama potrošača da se bave uporednim ispitivanjem kvaliteta namirnica.
U Srbiji je to krenulo, bili su angažovani profesori sa više fakulteta, trebalo je da se sistem primenjuje na celom CEFTA području, ali tadašnje ministarstvo nije stalo iza tog projekta koji se smatrao jednim od originalnijih u svetu.
”Blokada projekta došla je iz visokih političkih krugova i dela biznisa koji ne vodi računa o bezbednosti proizvoda, jer se tu najviše zarađuje. Dugo se već prikriva činjenica da su najveći profiti ne u švercu droge i crnoj ekonomiji, nego u špekulativnim radnjama u proizvodnji hrane, jer tu imate masovne kanale prodaje, mogućnost da sa minimalnim troškovima ostvarujete ogromnu zaradu. To je uslovilo ovakvo stanje i imaćemo tendenciju pogoršanja bezbednosti i kvaliteta namirnica a nemamo mogućnosti da preko uporednog ispitivanja kvaliteta izađemo u javnost, da se zna ko su dobri a ko loši proizvođači”, kaže Bogosavljević.
Izvor: danas.rs