Zakoni će nas primorati da vršimo proračun emisija CO2 za sve projekte. Međutim, računanje nije krajnji cilj – neophodno je značajno smanjenje emisija ugljenika i održivi razvoj, kaže inženjer Marko Nešović.

Zašto su globalno zagrevanje i klimatske promene uopšte problem? Od početka industrijske revolucije pa do danas koncentracija CO₂ u atmosferi je značajno veća nego bilo kada u prethodnih 800.000 godina i sa tendecijom daljeg rasta.

Naučni konsenzus je da dolazi do zagrevanja planete kao posledica nekontrolisanog rasta koncentracije gasova staklene bašte. Globalno zagrevanje dovodi do klimatskih promena i sve učestalijih ekstremnijih klimatskih događaja (poplava, toplotnih talasa, širenja pustinja, porasta nivoa okeana, itd).

Da bi se povećanje temperature ograničilo na 1,5 ᵒC neophodno je prepoloviti emisije CO₂ do 2030.

Otkud emisije u zgradama? Kako beton može imati emisije?

Evropski standard “EN 15978:2011 Sustainability of construction works. Assessment of environmental performance of buildings. Calculation method” propisuje metode proračuna emisija CO2 za ceo životni vek objekta i deli ih na 4 osnovne faze:

A1-A4: Sirovine, transport i proizvodnja građevinskih materijala te njihov transport do gradilišta i ugradnja

B1-B5: Upotreba, održavanje, popravke, zamena i adaptacija objekta

B6-B7: Potrošnja energije i vode u upotrebi

C1-C4: Rušenje i uklanjanje objekta

D: Pozitivni efekti izvan granice sistema – ponovna upotreba, reciklaža, prihvatanje i skladištenje ugljenika.

Ovim standardom je, dakle, pokriven kompletan vek objekta od sirovina do njegovog konačnog uklanjanja. Obuhvata, naravno, i sam period upotrebe objekta.

Više informacija - ceo tekst možete naći na: https://www.gradnja.rs/ugljen-dioksid-emisija-marko-nesovic/