Prilikom kupovine nekretnine, naročito stana, uvek je na prvom mestu pitanje cene, lokacije, komfora koji pruža, ali tek nakon katastrofalnih zemljotresa poput ovih u Turskoj i Siriji, i naknadnih potresa koji su se javljali i u našoj zemlji, postavlja se i pitanje sigurnosti naših objekata.
Pitanje je ko može kupcu da pruži kvalifikovani odgovor na to i kako kupac da bude siguran?
Na putu do posla na Građevinskom fakultetu, profesor dr Milan Kekanović prolazi pored gradilišta koja ga iznenade. Oblast profesora Кekanovića su zidane konstrukcije, a pre akademske karijere, nakon završenog građevinskog fakulteta u Zagrebu, projektovao je neke velike javne objekate u Slavoniji.
U to vreme, kaže, svi projekti su išli na ozbiljnu reviziju na Građevinski fakultet u Zagrebu, Institut IGH Zagreb, Građevinski fakultet Osijek. Danas je njegov i naučnički i ljudski kredo usmeren na formiranje građenja zgrada i domova koji će biti i ekološki i pružiti zaštitu od toplotnih pa i seizmičkih udara.
Sagovornik objašnjava da novi pravilnici SRPS EN i EVROKOD 6 propisuju kako se izvode radovi na zgradama sa zidanim zidovima gde mogu da postoje samo betonski vertikalni serklaži.
"Pravilo je da se najpre moraju ozidati zidovi, pa se tek onda betoniraju vertikalni serklaži i nalivaju stubovi. Danas se to pravilo apsolutno nigde ne poštuje. Najpre se izbetoniraju stubovi i betonski zidovi, izliju ploče do poslednje etaže, i onda se između zida. U slučaju potresa, na takve zidove se ne može računati, njih beton nije učvrstio", objašnjava profesor Кekanović.
"Imamo slučajeve da se gradi veliki broj objekata bez poštovanja pravila. Ne postoji pravilnik koji dozvoljava da se kombinuju betonski i zidani zidovi, na način kako se to danas radi, nikada nije ni postojao. Imamo čudnu kombinaciju u vrlo malom procentu betonskih i velikom procentu zidanih a u pravilnicima postoje termini zidanih armiranih zidova", kaže profesor Kekanović za Politiku.
Takvi sistemi ne mogu da se mešaju, ranije je to bilo izričito zabranjeno, a sada se nigde ne preporučuje, navodi profesor Građevinskog fakulteta u Subotici.
"Ne mogu da tvrdim koliko su te zgrade nebezbedne, ali projektantski i konstrukcijski nisu ispoštovane zakonitosti, jer je jasno da ne mogu dva sistema koja nisu iste krutosti da se mešaju. Poseban problem predstavlja torziono zakretanje. Posebno kod nesimetričnih objekata javljaju se najveća naprezanja na spoljnim stranama, gde su otvori, prozori i onda se zid može polomiti", navodi profesor Kekanović.
Prema njegovim rečima, Subotičanima su dobro poznata starije građena naselja sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, kao što su Teslino naselje, gde su zgrade građene kao zidani objekti te se i nije išlo dalje od četiri sprata, i naselje Prozivka, gde su soliteri rađeni od betona, upravo zbog toga što su se u gradnji poštovala pravila da ne mogu biti mešani nosivi sistemi gradnje.
Sadašnjem mešanju materijala kod gradnje, što prema njegovom mišljenju ne doprinosi stabilnosti objekata, delom su odgovorni i propisi koji nisu dovoljno jasni i precizni.
"Očigledno su i zakonodavci, ne samo naši već i evropski, zaboravili da svaki propis, pravilnik i standard mora biti što jasniji i jednostavniji da bi ga svi razumeli i pravilno primenili. Mi smo imali odlične JUS standarde, odnosno SRPS standarde koji su pravljeni po uzoru na nemačke DIN standarde, koji su bili izuzetno dobri i praktični", kaže dr Kekanović.
S druge strane, ocenjuje da postoji i određena doza formalnosti u reviziji projekata, ali često i primena proračuna koja ne može da se nosi sa svim složenim uticajima tokom gradnje.
"Projektovanje je izuzetno naporan posao i zahteva veliko znanje i umeće od projektanata. Istovremeno, projektovanje je često potcenjeno od strane investitora, jer se nastoji da se projekat što manje plati, neshvatajući da će za jeftin projekat dobiti skup objekat kod koga mogu da budu upitni mnogi elementi", kaže dr Кekanović.
Izvor: ekapija.com