Zbog nedostatka propisa, opasne hemikalije se pojavljuju brzo i svuda, pa i u odeći. Postoji nekoliko načina da ih se klonite.
Endi, koja živi u Pensilvaniji, 2015. godine je udario pijani vozač. Nije iznenađujuće što je tada zadobila povredu vrata i druge lakše povrede, ali tada je primetila da je takođe razvila izrazito jake reakcije na mirise, uključujući mirisne deterdžente. Grlo bi joj se zatvorilo i počela bi da se guši. Duboko dišući da se smiri, samo bi se stanje pogoršalo.
Izvan ovih akutnih napada, imala je problem i sa memorijom. „Osećala sam se kao da imam Alchajmerovu bolest“, kaže ona. Morala je da napusti posao i postala je vezana za kuću. „Stalno bih se tuširala, ne znajući šta želim da skinem sa sebe“, kaže ona. „Stalno sam se presvlačila.“
Na kraju joj je lekar dijagnostikovao višestruku hemijsku osetljivost - MCS (Multiple Chemical Sensitivity), što može biti izazvano prekomernim izlaganjem hemikalijama ili - kao u Endijinom slučaju - traumom. Ljudi koji pate od MCS-a izuzetno su osetljivi na toksične hemikalije u našem okruženju i rastuća su kohorta. Dijagnoze MCS porasle su za 300 procenata u deceniji koja je prethodila 2018. godini.
Zajedno sa osveživačima vazduha, parfemima i novo obojenim kancelarijama, ljudi koji imaju MCS bore se da pronađu netoksičnu odeću. Endi pokušava da se drži odeće koju za nju pravi njen prijatelj koji je krojač, a koji je takođe je osetljiv na hemikalije. Ali kada joj porodica kupi novu odeću, pribegavala tome da je mesecima veša napolje na žici, kako bi kiša i sunce pomogla da se ukloni gas iz svih hemikalija.
To može izgledati ekstremno, ali sve je više dokaza da "to nije problem u njenoj glavi". Ona je samo malo više osetljiva na realnu opasnost koja pogađa sve nas.
U 2019. godini H&M i IKEA odlučili su da testiraju tekstilni otpad pre potrošnje i otpadne materijale za odeću nakon potrošnje (drugih marki) koji su prikupljeni u Evropi, pripremajući se za potencijalnu reciklažu u nove proizvode. Zajednička studija otkrila je da 8,7 odsto svih uzoraka sadrži tragove hroma, teškog metala i kancerogena koji mogu da izazovu osip kada se upiju u kožu. Takođe je pronašao alkilfenol etoksilate (poznate i kao APEO) u 27 procenata uzoraka nakon konzumiranja. To su endokrini poremećaji, što znači da se petljaju sa vašim hormonima. Iako H&M kaže da je malo uzoraka premašilo ograničenja u industriji, i upozorava da su potrebna dodatna istraživanja, lako se videlo koliko su toksične hemikalije na našoj odeći raširene, čak i nakon godina upotrebe.
Ti rezultati nisu iznenadili nikoga ko se bavi modom. „Postoje desetine hiljada hemikalija koje se koriste u trgovini“, kaže dr. Mateo Kauč, direktor tehničkog razvoja pri Institutu za inovacije proizvoda Cradle to Cradle, dobrovoljnog sertifikovanja za ekološki održive proizvode. Brend Nike procenjuje da se samo u proizvodnji obuće i odeće koristi više od 3.000 hemikalija.
Od deterdženata, rastvarača, kiselina i jedinjenja za ribanje, preko boja, tretmana protiv bora i biocida, efikasno smo izvozili prljave poslove izrade odeće u zemlje u razvoju sa malo zaštite na radnom mestu ili zaštite životne sredine, uglavnom radi uštede novca. Dokazi da ove hemikalije štete radnicima odeće potpuno su jasni - nazvani su „globalnom zdravstvenom krizom“. Ali ako mislite da je problem samo tamo, nije tačno. Budući da ove marke većinu ovih otrovnih hemikalija isporučuju nazad nama u odeći. Mogli biste to nazvati "karmom odeće".
Ovo nisu nove informacije. Izveštaj Greenpeace-a o detoksikaciji iz 2011. godine prozvao je velike brendove zbog opasne kontaminacije koja je potekla iz fabrika konfekcije u Kini i koja je podstakla stvaranje industrijske grupe ZDHC (Zero Discharge of Hazardous Chemicals), koja je kreirala listu toksičnih hemikalija za koje je članica marke tada rekla svojim dobavljačima da počnu sa postupnim ukidanjem.
Bio je to veliki korak u dobrom smeru, ali s obzirom na to da neki od vodećih brendova svoju pažnju obraćaju isključivo na prodaju, u industriji se uselio osećaj samozadovoljstva. Nedavno je Greenpeace proglasio pobedu u svojoj Detox kampanji i napravio „pauzu“, iako, prema Indeksu transparentnosti mode 2020 Revolucije, polovina od 250 najvećih svetskih brendova nema Listu ograničenih supstanci (RSL) i samo četvrtina se obavezala da će eliminisati opasne hemikalije iz svog lanca snabdevanja do određenog vremena.
Navodno, jer mnogi brendovi dele fabrike, čak i velike marke koje ne čine ništa da detoksifikuju svoj lanac snabdevanja dobijaju besplatnu vožnju vozom za detoksikaciju kada druga marka kaže fabrici da počisti svoj postupak. Ali ovo i dalje ostavlja zjapeće rupe u upravljanju hemikalijama kroz koje biste mogli voziti kontejnerski brod.
Evropska unija je 2018. prepoznala ovu opasnost za potrošače i ograničila na 33 hemikalije posebno za upotrebu u tekstilu. Sada dolazi do povlačenja-opoziva modnih proizvoda svakih nekoliko nedelja zbog prekomerne količine hroma, nikla ili drugih toksičnih supstanci.
U SAD-u nećete naći sličan opoziv i to nije zato što je tamo odeća sigurnija. Iako neke države imaju strožije propise, na saveznom nivou SAD regulišu samo dve supstance - olovo i ftalate - i to samo za dečju odeću. Niko iz savezne vlade ne proverava šta je u kutijama, da li ima toksina pre nego što ih iskrcaju iz brodova-kontejnera i aviona i odlože na Američkom tlu.
Više informacija možete pronaći ovde.
Izvor: harpersbazaar.com