Ljubitelji čokolade u Srbiji konačno će moći da uživaju u omiljenoj poslastici bez straha da će im neko podvaliti loš proizvod zahvaljujući novom pravilniku o kakao i čokoladnim proizvodima.

Da bi se neki proizvod mogao nazvati čokoladom, mora da bude napravljen od kakaoa i šećera, mora da ima bar 35% ukupne suve materije kakao delova, uključujući najmanje 18% kakao-maslaca i najmanje 14% bezmasne suve materije kakaoa. Ovo su uslovi za sve proizvođače čokolada koji žele da je prodaju u Srbiji, a novih pravila moraće da se pridržavaju od 1. jula 2020.

"Sve je bolje nego što je bilo ranije, ali treba biti obazriv, jer uvek postoji pritisak proizvođača i praksa će pokazati kako će to funkcionisati. Analize, kontrola i sadržaj kakaoa su bili nešto što je najspornije u priči o kvalitetu čokolade. Pored donošenja novog pravilnika, bojim se da će to ostati i dalje problem", izjavio je Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača.

Čokoladama se tako ne smeju dodavati životinjske masti i njihove prerađevine koje ne potiču od mleka, kao ni brašno od žitarica, ni skrob.

Količina dodatih biljnih masti u čokoladi ne sme da bude veća od 5% mase gotovog proizvoda.

Stručnjaci kažu će ovaj pravilnik pomoći i domaćim proizvođačima, koji bi sada trebalo da budu konkurentniji velikim stranim firmama koje izvoze te proizvode na naše tržište. Goran Mitrović, direktor firme Candy D iz Obrenovca, smatra da bi sada trebalo da jedemo kvalitetniju čokoladu. Dodaje i da građani poslednjih godina sve više paze šta kupuju, čitaju deklaracije i u tim novim navikama domaći kvalitetni proizvođači treba da traže šansu.

"Nezavisno od novih propisa, naše čokolade svakako nemaju ispod 40% kakaoa, vodimo računa o šećeru, a biljne masti ne koristimo. Što se tiče biljnih masti, u Evropi postoje dve struje, jedni se zalažu za granicu do 5%, drugi da ta granica bude do 7%. Naše tržište je šarenoliko, nisam siguran da su sve deklaracije ispravne. Veliki strani proizvođači koji ovde prodaju bez carina imaju biljnih masti u svojim slatkišima, jer one menjaju najskuplji sastojak u čokoladi, kakao-puter", kaže Mitrović.

Pošto su sirovine za proizvodnju čokolada jeftinije u Evropi, a naši proizvođači na njih još plaćaju carine, Mitrović smatra da svakako ne možemo biti konkurentni s cenom.

Čokolada

Proizvod dobijen od prerađenog kakao-zrna i šećera koji sadrži najmanje 35% ukupne suve materije kakao-delova, uključujući najmanje 18% kakao-maslaca i najmanje 14% suvih nemasnih kakao-delova.

Čokolada za jelo i kuvanje

Proizvod dobijen od prerađenog kakao-zrna i šećera i sadrži najmanje 40% ukupne suve materije kakao-delova, od čega najmanje 18% suvih nemasnih kakao-delova i najmanje 7% dodatog kakao-maslaca računato na suvu materiju proizvoda.

Mlečna čokolada

Proizvod dobijen od prerađenog kakao-zrna, šećera i mleka ili mlečnih proizvoda, koji sadrži: najmanje 25% ukupne suve materije kakao-delova; najmanje 14% suve materije mleka; najmanje 2,5% suvih nemasnih kakao-delova; najmanje 3,5% mlečne masti računato na suvu materiju gotovog proizvoda; najmanje 25% ukupne masti (kakao-maslac i mlečne masti) računato na suvu materiju gotovog proizvoda.

Zbogom čokoladi sa keksom

Novim pravilnikom predviđeno je i kako se definiše punjena čokolada, ali ona donosi razočaranje za ljubitelje čokolade sa keksom. Naime, predviđeno je da unutrašnji deo punjene čokolade ne može da sadrži pekarske proizvode - keks, biskvite ili sladoled. Tako će ti proizvodi morati da dobiju drugačiji naziv.

Izvor: blic.rs