Oblasti koje su netradicionalno polje standardizacije, kao što je menadžment ljudskih resursa, kao što je Social Media Marketing, predstavljaju sadašnjost i blisku budućnost u oblasti standardizacije kvaliteta, ocenjuje Mladen Đurić,

profesor FON-a i šef delegacije Srbije u ISO / TC 260 HR menadžment (Međunarodnoj organizaciji za standardizaciju).

"A što se tiče one nešto malo dalje i daleke budućnosti, to je danas već konkretna primena QA i menadžmenta kvaliteta u oblasti uvećane realnosti (AR) i virtualne realnosti (VR). Ovo se još uvek i globalno tretira prevashodno kao polje zabave, tako da čak ni svet nije tu daleko odmakao, što mislim da je sjajno za one koji mogu u sadašnjem trenutku da se na to fokusiraju. Ne tek samo da se priključe, da prate taj hod, nego u nekim poljima (a smatram da su srpske kompanije u oblasti IT-a to zaista već i uradile) – da predvode taj globalni marš", naveo je profesor Đurić u intervjuu koji je dao za naš Portal.

Prema njegovim rečima, virtualna realnost se već razmatra za korišćenje u svrhe različitih obuka, u svrhu rešavanju određenih problema psiho-fizičkog karaktera.

"Ja sam siguran da ćemo u budućnosti videti mnogo, mnogo veći fokus celog poslovnog sveta na mogućnosti koje čovek može da ostvari i potrebe koje mogu da se zadovolje u sklopu VR-a, virtualne realnosti, u potpunosti kao supstituta onome što se dešava u fizičkoj realnosti",  smatra Đurić.

Na pitanje na šta bi u toj oblasti u Srbiji konkretno trebalo da še usmeri pažnja, profesor kaže da bismo, uz ne preterano velika ulaganja, tj. samo putem veće koncentracije nematerijalnih resursa u različita polja standardizacije (koja su itekako značajna u svetu, a mogu da postanu isto tako značajna i kod nas), mogli da imamo znatno veći uticaj u tom svetu i regionalno, a naročito globalno.

"Aktuelni su recimo procesi standardizacije vezano za blokčejn i različite druge oblasti u IT-ju. Autoriteti iz različitih oblasti društvenog delovanja predviđaju budućnost sveta baš u tom digitalnom, virtuelnom okruženju. Ja sam pomenuo blokčejn, koji ljudi obično izjednačavaju sa kriptovalutama, ali on se odnosi na štošta drugo - na mnogo toga zapravo. Neki čak porede potencijalne efekte primene blokčejna i srodnih, decentralizovanih tehnologija za nov način organizacije baza podataka, sa ključnim civilizacijskim događajima poput izuma točka ili baruta, čija je primena u vojne svrhe potpuno izmenila dotadašnji način ratovanja", navodi profesor.

Profesor Đurić je komentarisao i zainteresovanost poslodavaca za razvoj standardizacije HR-a, kao i HR zajednicu u Srbiji i njen nivo razvoja:

"Ako pogledamo vodeće multinacionalne korporacije, uviđamo da skoro sve novine u poslovanju kod nas stižu, pre ili kasnije, kroz njihove ogranke u zemlji i regionu. A dalje, i kroz vodeće domaće kompanije, koje pokušavaju da preslikaju taj njihov model rada - naročito na tržištima gde je konkurentnost važna (što često, nažalost po korisnike, isključuje javni sektor), postoji izrazita težnja ka standardizaciji i poboljšavanju kvaliteta, tj. unapređenjima procesa i proizvoda."

Što se HR zajednice u Srbiji tiče, kaže Đurić, utisak je da ne postoji sistemska orijentacija unutar te zajednice i da preovlađuju neki marketinški efekti HR-a.

"Smatram da to ne pruža solidnu osnovu za podizanje cele priče na viši nivo. Da, marketinški pristup omogućava izuzetno dobru emociju između ljudi koji tu učestvuju u procesima, ali pitanje da li omogućava zaista realno podizanje cele priče na jedan viši, bolje struktuiran nivo. Da li me ovaj utisak vara - moguće je. Ali, o tome se ne može se suditi na osnovu pojedinačnih iskustava i postignuća, niti bi to bilo moguće na osnovu anketiranja ljudi iz oblasti HR-a, tj. unutar ove zajednice, već je neophodno da postoje jasno definisani KPI-jevi (Key Performance Indicators),koji su primenljivi ne samo na nivou jedne kompanije (koliko god velika i bitna ona bila) nego i međusobno uporedljivi između kompanija, unutar jedne delatnosti; između različitih delatnosti, kao i između različitih delova sveta. Stoga poruka za ozbiljne ljude iz sveta HR-a jeste upravo da razmisle - da li nešto tako postoji; i u kojoj meri je razvijeno. Ako smatraju da su afirmativni odgovori na ova pitanja, onda je vrlo moguće da ja nisam u pravu. Jer, moj je utisak da tako nešto ne postoji. Kada bi to postojalo, onda bi bilo moguće i da određeni ljudi, koji su po tim osnovama globalni autoriteti u menadžmenta ljudskih resursa, budu prepoznati kao gurui HR-a, u realnom smislu. Ne kao lajf koučevi, psiholozi i tome slično, što može da bude deo priče, ali mislim da ne može da bude i njena okosnica. Kao što imamo ljude iz sveta kvaliteta ili IT-ja, koji su postali po konkretnim rezultatima to što jesu - globalni autoriteti. Smatram da bi ti procesi mogli i ovde, u HR svetu, da se odviju. Baš to je i jedan od razloga zbog koga su ovi standardi važni. Upravo ti standardi definišu temelje sistema menadžmenta i glavne procese, čime se uspostavljaju osnovni inženjersko-menadžerski elementi koji omogućavaju, između ostalog, visok nivo međusobne uporedljivosti, kao i opšteg, sistemskog prepoznavanja postignuća",  poručio je profesor Đurić.

Njegova poruka "zajednici kvalitetlija" je da je HR tržište u ovom trenutku neiscrpno vrelo, u smislu obuka, konsaltinga, audita i svega ostalog, jer sadrži standard za sistem menadžmenta koji je sertifikacioni (ISO 30401).

"Ovo tržište iznedrava i nove konkurente, ali i nove partnere - uglavnom ljude iz oblasti menadžmenta ljudskih resursa. Meni se čini da mi, kao pokretači nekih procesa vezano za ovo, možemo da razvoj cele te oblasti i tržišta koje opslužuje tu oblast, pomognemo usmeravanjem više ljudi ka tome. Npr. mladih, koji ne znaju čime bi se bavili, ka čemu bi mogli da se usmere, i gde bi to što su učili, mogli da primene, a da situacija ne bude kao iz izreke "Mala bara, puno krokodila". Standardizacija procesa u raznim oblastima je nešto ka čemu treba ići - da li je to u svetu blokčejna i raznih drugih oblasti - da li u IT-ju ili drugde. Upravo na ovaj način, ako bi se podiglo učešće Srbije u radu međunarodnih tela; ako bi se unapredilo kompletno stanje stvari - od svesti pa nadalje u Srbiji, to bi neminovno dovelo do razvoja tržišta, što u konačnici znači i veći obrt novca na tim tržištima i ujedno i veći broj radnih mesta, visokoprofilisanih, jako specijalizovanih radnih mesta. To i jeste poenta - specijalizovana praktična znanja koje se traže u samim procesima obuka, održavanja seminara, u pružanju usluga konsaltinga, procesima proveravanja vezano za sertifikaciju i nevezano za sertifikaciju, upravo su zasnovana na toj profilizaciji i visokoj specijalizaciji ovakvih pozicija, jer to je upravo u konačnici onog zbog čega biznisi - poslovanja i postoje",  zaključio je profesor Đurić.

Kompletan intervju možete pročitati ovde.

Izvor: ekapija.com