Srbija bi mogla da konkuriše s pirotskim ćilimom, ručno rađenim peškirima šabačkog kraja, grnčarijom Zlakusa, odećom Sirogojno...
Oznaku geografskog porekla u EU do sada su mogli da dobiju samo originalni i autohtoni poljoprivredni proizvodi, a uskoro bi tu šansu mogli da dobiju i oni koji ne proizvode hranu. Evropska komisija nedavno je predstavila novi zakon, na koji se čekalo godinama.
"Oznaka će učiniti takve proizvode atraktivnijim za kupce, a takođe će onemogućiti krivotvorenje", izjavila je evroparlamentarka Biljana Borzan i članica Odbora za zaštitu potrošača, koja je najavila uspostavljanje sistema oznaka EU i za zaštićene nepoljoprivredne proizvode.
Hrvatska bi, kako najavljuje, u tom sektoru mogla da kandiduje slavonski zlatovez, brački kamen ili pašku čipku. Srbija, takođe, ima nekoliko proizvoda s nacionalnom oznakom geografskog porekla koji nisu iz sektora hrane. Tako da bi za sada mogli da konkurišemo u EU, recimo, s pirotskim ćilimom, ručno rađenim peškirima šabačkog kraja, grnčarijom Zlakusa, odećom Sirogojno...
Kako je objavljeno, postojeći sistem za poljoprivredne proizvode ostvaruje 54,3 milijarde evra svake godine. Borzanova je istakla da je cilj da se ista prilika da i onima koji proizvode nepoljoprivredna tradicionalna dobra. Prema Zelenoj knjizi EK iz 2014, tim sistemom bi se otvorilo više od četiri miliona novih radnih mesta, i to u najsiromašnijim delovima Evrope. Dve trećine regija iz kojih potiču takvi proizvodi imaju stopu siromaštva ili nezaposlenosti iznad 20 odsto.
"Oznaka će učiniti takve proizvode atraktivnijim za kupce, te će onemogućiti krivotvorenje. Danas imamo mnogo takvih falsifikata na tržištu", rekla je Borzanova i navela primer u Hrvatskoj, gde se na tržištu nalazi lažni brački kamen. Kako je objasnila, autentične predmete od tih materijala proizvode uglavnom male firme koje teško ulaze u skupe i dugotrajne pravne bitke s falsifikatorima.
"Kažu da gube 40 odsto prihoda samo kroz sporove s nelojalnom konkurencijom koja obmanjuje potrošače. Litvanska industrija lanenog tekstila se, recimo, potpuno ugasila zbog krivotvorenja", istakla je ona. Centar za evropske politike svojevremeno je objavio da brojni ekonomski pokazatelji upućuju da registrovanje simbola kvaliteta, kao što su zaštićeno ime porekla, geografska oznaka i garantovano tradicionalni specijalitet, obično dovode do povećane sposobnosti proizvođača da se nadmeću na tržištu.
U EU postoji jedinstvena baza takvih proizvoda. Kupci, najčešće velike trgovinske kompanije ili vlasnici specijalizovanih prodavnica, imaju mogućnost da direktno kontaktiraju s proizvođačima.
Postojeći sistem za poljoprivredne proizvode ostvaruje 54,3 milijarde evra svake godine. Cilj je da se ista prilika da i onima koji proizvode nepoljoprivredna tradicionalna dobra.
Proizvođači iz Srbije, budući da nismo članica EU, moraju da prođu kroz dvostepenu registraciju. Najpre na nacionalnom nivou, a potom u još jednom, ukoliko žele da obezbede oznaku porekla i za tržište unije.
Oznaka geografskog porekla inače je značajno marketinško sredstvo koje ovlašćenom korisniku garantuje prednost u odnosu na konkurenciju na tržištu, pošto podrazumeva kontrolisan i poseban kvalitet proizvoda i njegovo poreklo.
Na ovaj način označavaju se prirodni proizvodi (voda, kamen), poljoprivredni (kupus, beli luk, malina itd.), prehrambeni proizvodi (sir, kulen, kobasica itd.), industrijski proizvodi (pivo i sl.), proizvodi domaće radinosti (ćilim, vez itd.) i usluge. Najveći broj proizvoda obeležen oznakama geografskog porekla jesu poljoprivredni i prehrambeni proizvodi. Ugled pirotskog ćilima je poznat, dičimo se ovim brendom, ali je malo poznato da ćilimarstvo, bez pomoći države, neće moći da opstane, pa je i pitanje šta ćemo od autohtonih proizvoda moći da ponudimo u Evropi. Interesantno je da je jedina zaštićena usluga u Srbiji „Čigota” – Specijalna bolnica za bolesti štitaste žlezde i metabolizma na Zlatiboru. Imamo zaštićenih i nekoliko prirodnih mineralnih voda.
Izvor: politika.rs