U plastične omote pakuje se sve, od voća do baterija. Pošto plastiku nećemo skoro napustiti, nudimo vodič za potrošače – koja pakovanja se mogu čuvati, koja reciklirati, a koja je najbolje odmah baciti u smeće.

 

Nakon kamenog, bronzanog i gvozdenog, mi danas živimo u dobu koje pojedini nazivaju plastičnim. Iz tog razloga nekada je teško odupreti se kupovini plastike koja je na svakom koraku, npr. kada ožednimo u šetnji gradom. Kako bismo opravdali resurse i emisije ugljen-dioksida ugrađene u tu jednu plastičnu flašu, neretko odlučimo da je ne bacimo, već da joj udahnemo novi život – no da li je to pametno?

Uprkos tome što odluka ima ekološke motive, trebalo bi da pripazimo i na sopstveno zdravlje, a to ćemo uraditi čitajući oznake na ambalaži.

Naime, na plastičnim pakovanjima postoje tri strelice u formi trougla sa određenim brojem ili ispisom u sredini. Simbole je razvilo Društvo industrije plastike 1988. godine kao neku vrstu kodova za reciklažu. Savladavajući ovaj kodiran jezik znaćemo, ne samo da li je ambalažu moguće reciklirati, već i da li je bezbedna za višekratnu upotrebu.

1 – PET

Iza ove skraćenice krije se polietilen tereftalat, nama poznatiji kao PET ambalaža. Proizvodi od polietilen tereftalata su pretežno providni, a sa ovom vrstom plastike susrećete se u najrazličitijim oblicima – od pakovanja za hranu i piće preko boca za ulje do tkanina.

Većina plastičnih flaša u koje se pakuje voda je upravo PET. No, ono što je važno da znate jeste da se ne savetuje da ovu ambalažu koristite više puta, pre svega iz higijenskih razloga. S obzirom na to da je polietilen teraftalat veoma lako moguće reciklirati, bolje je da ga odmah prosledite u reciklažnu kantu.

Dodatno, nikako ne zagrevajte PET – na višim temperaturama oslobađaju se veće količine toksične supstance antimon, ali one ostaju u regulisanim okvirima. Čak i domaći naučnici, koji su analizirali devet brendova mineralne i izvorske vode iz Srbije i sedam iz Evropske unije, skreću pažnju da bi svi faktori koji pospešuju ispuštanje antimona trebalo da se izbegavaju. Upozorenje se pre svega temperature odnosi na temperature u rasponu od 60 do 80 °C.

2 – HDPE

Kada govorimo o ovom tipu plastike, govorimo o polietilenu visoke gustine, odnosno jednoj od najbezbednijih opcija za ponovno korišćenje s obzirom da se ovde javlja najmanja verovatnoća od otpuštanja štetnih hemikalija. Povrh toga, HDPE ambalaže su izuzetno otporne na vremenske uslove i dugotrajne.

S obzirom na izdržljivost i dug rok trajanja koji nudi polietilen visoke gustine, od njega se proizvode čvrsta pakovanja za kozmetiku i hemiju za čišćenje, kanapi, igračke, neke plastične kese, ambalaža za vodu, mleko i sokove.

Naposletku, HDPE može da se reciklira i do deset puta. Providna ambalaža može da opet oživi u istom obliku, a od obojene mogu da se naprave olovke, podne obloge ili cevi.

3 – PVC

Polivinil-hlorid se smatra jednim od najopasnijih izbora kada je reč o tipovima plastike, ali ćete u prodavnici naići na i te kako mnogo proizvoda napravljenih od PVC-a, od zavesa za kupatilo preko školskog pribora i flaša pa sve do igračaka. Iako bi vas njegovo korišćenje u proizvodima za decu navelo da pomislite da je polivinil-hlorid bezbedan, nije – ali dobre vesti su da ga je lako izbeći i pronaći mu alternative: staklo, drvo, pa čak i neki drugi tip plastike su bolji izbor.

Uprkos tome što predmet napravljen od 100% PVC-a nije sam po sebi štetan po ljude, on je istovremeno tvrd i krt, te samim tim nema upotrebnu vrednost. Zarad fleksibilnosti polivinil-hloridu se dodaju ftalati i bisfenol A, koji zapravo štete ljudskom organizmu.

Druga pretnja koja dolazi od PVC-a jeste činjenica da tokom proizvodnje i njegovog spaljivanja ili deponovanja nastaju dioksini – koji važe za neka od najtoksičnijih veštačkih jedinjenja. Dioksini utiču na reproduktivno zdravlje i izazivaju probleme sa jetrom, a takođe se negativno odražavaju i na razvoj mališana.

Reciklaža je gotovo nemoguća što je još jedan u nizu razloga da posegnete za PVC-om što ređe – a idealno nikada.

4 – LPDE

Veruje se da polietilen niske gustine slično onom visoke bez brige možete upotrebiti više puta. Iako se ne koristi za flaše, s njim dolazite u dodir pri pakovanju namirnica u marketu ukoliko plastične kese već niste zamenili cegerom. Dodatno, od LDPE-a su proizvedeni brojni omoti kao što su oni za hleb.

Pre nego što odbacite artikle izrađene od ovog tipa plastike, budite kreativni i nađite im nekoliko prenamena zato što će jednom odbačeni polietilen niske gustine najverovatnije završiti na deponiji s obzirom na njegove niske stope recikliranja.

5 – PP

Ako ste doručkovali jogurt ili kiselo mleko, verovatno ste ga pili iz čaše od polipropilena. Ovo je jedna od dobrih plastika, najčešće bele boje ili poluprozirna. Koristi se i u proizvodnji kuhinjskog posuđa, slamčica, kao i jednokratnih tanjira i pribora, no reciklaža polipropilena je i dalje na niskom stepenu razvoja.

Stoga je najbolje da artikle od PP-a iskoristite nekoliko puta pre nego što ih odbacite. No, sa jednom bitnom zadrškom. Držite ih podalje od mikrotalasne! Bez obzira na to što toplota neće deformisati PP, obroke radije zagrevajte u staklenim posudama – baš kao i sva plastika, i polipropilen sadrži toksične supstance koje bi mogle da vam naruše zdravlje, a čije se oslobađanje povećava na višim temperaturama.

6 – PS

Ultimativni savet za polistiren, poznatiji kao stiropor, jeste: izbegavajte ga tamo gde možete!

Možda ste kuću izolovali stiroporom, a vrlo verovatno su i komponente vašeg frižidera obložene njime. U begu od polistirena ne možete napustiti dom, a bogami ni baciti frižider, ali možete reći „Zbogom!” jednokratnim proizvodima za napitke i brzu hranu. U njima striropor takođe nalazi primenu zbog svoje niske cene i male težinei. Ovaj materijal je lagan i lomljiv, te će parčići vaše šolje za kafu ili pakovanja za burger moći da odlepršaju na obalu reke ili šumu i time nagrde prirodu.

Dodatno, ova plastika može ispustiti stiren, jedinjenje koje su studije povezale sa pojavom raka pluća kod nekoliko sojeva miševa i karcinoma dojke kod pacova. Iako je kancerogenost stirena za životinje dokazana, nalazi naučne zajednice koji se tiču njegovog uticaja na ljudsku vrstu nisu usaglašeni. U monografiji Međunarodne agencije za istraživanje raka (IARC) se navodi da postoje neadekvatni dokazi kancerogenosti stirena za ljude i da je neophodno više podataka.

Nije na odmet biti oprezan pa kao i kod PET ambalaže zaobići višekratno korišćenje stiropora – a u najboljem slučaju, zaobići ga u potpunosti.

Reciklaža je moguća, mada skupa i samim tim ne preterano zastupljena. Na deponijama se polistiren razlaže stotinama godina oslobađajući hemikalije u životnu sredinu koje narušavaju izvore vode i direktno zagađuju podzemne vode.

7 – Ostalo

Sedmica predstavlja kišobran pod koji su se sakrili svi tipovi plastike koji ne spadaju ni u jednu od prethodnih kategorija: nova plastika, bio-plastika, mešavina plastika. Iz tog razloga teško je odgovoriti na pitanja o njenoj bezbednosti ili mogućnosti reciklaže.

Na kraju krajeva, bila plastika bezbedna ili ne, reciklabilna ili ne, stvaranje ogromnih količina otpada, traćenje resursa i emisije ugljen-dioksida pri proizvodnji predstavljaju rastuće izazove za našu planetu.

Ako sami želite da doprinesete njihovom rešavanju, potencijalno je najbolje da, i pored ovog vodiča, svu plastiku bacate u isti koš – nužno zlo koga ću pokušati da se odreknem.

 

 

Izvor: klima101.rs