Statistika je poput bikinija, otkriva sve, a ne pokazuje ništa - ovaj čuveni citat mogao bi se primeniti i na ESG standarde. Trebalo bi da je jednostavno, jasno i merljivo, a zapravo je komplikovano, netransparentno i podložno manipulacijama - tako bi se ukratko moglo opisati izveštavanje na osnovu ESG standarda,

vruća tema poslovnog sveta koja poslednjih godina postaje sve aktuelnija i u Srbiji.

Greenwashing - Primere lažnog zelenog marketinga možete pogledati ovde.

Iza ova tri slova kriju se podaci o uticaju koji kompanija ima na životnu sredinu (environmental), društveno okruženje (social), kao i o načinu na koji upravlja organizacijom (governance). Kako kompanija upravlja otpadom, šta čini za zajednicu, na koji način podstiče rodnu ravnopravnost i inkluzivnost na radnom mestu - odgovori na ova i slična pitanja trebalo bi da se nađu u ESG izveštaju svake kompanije.

Iako je reč o skupu nefinansijskih faktora, ESG može stvoriti dugoročnu dobit za kompanije smanjenjem troškova, povećanjem produktivnosti i izvora finansiranja. ESG rejting, koji meri otpornost kompanije na dugoročne rizike u ove tri oblasti, namenjen je prvenstveno investitorima zbog procene gde da investiraju. Ali, indirektno utiče i na obične ljude. Kupcima postaje sve važnija ekološka i društvena odgovornost kompanija, pa ih ovi podaci mogu opredeliti prilikom kupovine proizvoda ili usluga.

I upravo zato se otvara prostor za manipulaciju koji postaje još veći ako se ima u vidu da ne postoji set univerzalnih standarda i metodologije koji meri ESG u svim kompanijama. Ukratko, ESG skor zavisi od onog ko ga meri.

Neke od kompanija koje su na udaru ekoloških organizacija kao najveći zagađivači imaju odličan ESG rejting. Coca-Cola se na sopstvenom sajtu hvali odličnim ESG skorom od 94 koji je izmerila kuća S&P Global, ali Sustainalytics koji rangira rejtinge više od 13.000 kompanija, Coca-Coli daje skromniju ocenu i smešta je u kompanije sa umerenim rizikom, sa rejtingom od 22.5. Takvih primera je mnogo.

Da li to onda obesmišljava ESG izveštavanje, koliko smo daleko od uvođenja jedinstvenih pravila, da li će najavljeni obavezujući evropski standardi izveštavanja o održivosti (ESRS) uneti red, gde su tu srpske kompanije.

 

Transparentne kompanije i dalje u manjini

Programska direktorka Foruma za odgovorno poslovanje Milica Mišković ističe da u Srbiji ESG kriterijumi nisu novina za kompanije koje su već bile u prilici da svoje poslovanje usklađuju sa principima održivosti. Ali, kako za portal eKapija dalje objašnjava, kompanije koje transparentno objavljuju i upoznaju javnost sa svojim pristupom održivom i odgovornom poslovanju, uz istovremeno uključivanje i stalni dijalog sa stejkholderima, i dalje su u manjini.

"Tokom proteklih 15 godina koliko postoji Forum za odgovorno poslovanje, imali smo priliku da vidimo evoluciju u načinu na koji kompanije pristupaju ESG temama. Iako je Forum od samog osnivanja zagovarao tzv. integrisani pristup odgovornom poslovanju, gde su ciljevi koji se tiču životne sredine i socijalnih pitanja, sastavni deo poslovnih ciljeva, tek sada možemo da kažemo da to postaje rasprostanjenija praksa. Pre svega, zahvaljujući većem angažovanju investitora, finansijskih institucija, pa i zakonodavaca, kompanije sve više uviđaju da se ne radi o aktivnostima koje su zasnovane na dobroj volji i bez efekata na osnovni biznis, već o neophodnosti zarad opstanka na tržištu u novom socioekonomskom kontekstu", ističe Miškovićeva.

 

U Srbiji postoji obaveza nefinansijskog izveštavanja

U Srbiji ESG i dalje nije obavezan, ali postoji obaveza nefinansijskog izveštavanja za sva velika pravna lica sa više od 500 zaposlenih i za sve velike grupe pravnih lica sa preko 500 zaposlenih. Ovaj izveštaj obuhvata određene informacije iz ESG oblasti, uključujući i one koje se odnose na zaštitu životne sredine, socijalna i kadrovska pitanja, poštovanje ljudskih prava, borbu protiv korupcije.

"Prve izveštaje obveznici ovog vida izveštavanja, kojih ima preko 200, podnosili su uz godišnje izveštaje o poslovanju za kalendarsku 2021. godinu, a trenutno je u toku drugi ciklus obaveznog nefinansijskog izveštavanja za kalendarsku 2022. godinu. Forum za odgovorno poslovanje zajedno sa partnerima sa pažnjom prati razvoj događaja na ovom polju i prikuplja informacije o efektima primene obaveznog izveštavanja u Srbiji koje ćemo sagledati i dati zaključke i preporuke u narednom periodu. Želela bih da podsetim i na koristan resurs za sve kompanije koje se nalaze u obavezi da pripreme izveštaj, a to je "Priručnik za nefinansijsko izveštavanje – korak po korak", u izdanju Smart kolektiva, u kojem su data pojašnjenja kako u vezi sa kontekstom nefinansijskog izveštavanja, tako i u vezi nedoumica koje su kompanije imale u pogledu početka primene zakonske obaveze", kaže Miškovićeva.

 

U Srbiji se najviše koristi GRI metodologija

A nedoumica kad je u pitanju ESG izveštavanje je mnogo. Toliko da ga neki analitičari nazivaju kompasom bez pokazivanja pravca. Deo razloga leži u nestandardizovanoj metodologiji. Revizorska kuća Ernst&Young je 2021. godine procenila da je broj ESG propisa i standarda skoro udvostručen u prethodnih pet godina, sa više od 600 odredbi na snazi ​​širom sveta.

Sagovornica Ekapije ističe da uprkos nepostojanju univerzalnih standarda, postoje široko prihvaćene metodologije za izveštavanje o održivosti ili metodologije koje se odnose na pojedinačna pitanja kao što su ugljenične emisije.

"Jedna od široko prihvaćenih metodologija, koja se trenutno najviše koristi među kompanijama u svetu je GRI, i nju koriste i kompanije u Srbiji. U svetlu novih regulatornih zahteva u Evropskoj uniji, očekuje se da novi evropski standardi za izveštavanje o održivosti (ESRS) doprinesu značajno standardizaciji u ESG izveštavanju. Treba naglasiti takođe da, iako sami indikatori koje kompanije mere i prate mogu biti računati na različite načine, postoji neka vrsta univerzalne saglasnosti u vezi primene osnovnih principa koje se odnose na objavljivanje i komunikaciju u vezi sa održivošću", kaže Miškovićeva.

Da ipak ta univerzalna saglasnost nije prisutna pokazuju primeri kompanija koje imaju različit skor u zavisnosti od toga ko ga meri. Pored već spomenute Coca-Cole, koja ima umeren rizik od 22,5 po Sustainalytics, ali zato odličan rejting sa 80 poena po Refinitivu, razlika je primetna i u nizu drugih kompanija. Primera radi, kompanija Johnson&Johnson ima srednji ESG rizik od 24 kada ga meri Sustainalytics i odličan skor od 88 kada ga meri Refinitiv.

Jedna od najvećih primedbi odnosi se na činjenicu da se standardi baziraju na podacima koje daju same kompanije, a koji ne moraju uvek biti precizni i kompletni. Sumnju u transparentnost i dobre namere produbilo je istraživanje Ekonomista iz 2021. godine o 20 najvećih ESG fondova koje je pokazalo da svaki ima investicije u proizvođače fosilnih goriva, dok mnogi imaju udeo u proizvodnji nafte, iskopavanju uglja, industriji kocke, alkohola i duvanskih proizvoda.

 

Manipulativni zeleni marketing

Sve ove nejasnoće i međusobno suprotstavljene informacije podloga su za lažni zeleni marketing iliti Greenwashing. Jedan od najznačajnijih predstavnika brze mode H&M ima nizak ESG rizik po Sustainalytics od 15,7 i dobar skor po Refinitivu od 75. Međutim, brend se često suočava sa optužbama, pa i pravnim tužbama za greenwashing. Nije H&M jedini. Oznake ’eko’, ’zeleno’, ’nula otpada’, sve su prisutnije na raznim proizvodima, od odeće do kozmetike.

"Oglašavanje proizvoda koji se deklarišu kao ’zeleni’, ’eko’, ’ugljenično neutralni’ potrošače mogu dovesti u zabludu da svojim izborom podržavaju dobre prakse, iako je, na primer, analiza koja je sprovedena na području EU utvrdila da su u velikom broju slučajeva takve tvrdnje nejasne, nepotpune ili neosnovane, odnosno da nisu zasnovane na naučno utvrđenim metodologijama. Ono što se može očekivati u tom pogledu je nova intervencija regulatora kako bi se propisalo pod kojim uslovima se takve tvrdnje mogu koristiti u oglašavanju", ističe Miškovićeva.

Prema njenim rečima, ukoliko kompanija zapravo ne radi suštinski na unapređenju svog poslovanja, to znači da nije prepoznala gde ostvaruje najveće negativne ili pozitivne uticaje u vezi sa ESG faktorima, ili da nije identifikovala rizike i mogućnosti koje ovi faktori donose, kao i da nema definisane ciljeve i indikatore učinka.

"Tada bilo kakve kampanje podizanja svesti o životnoj sredini ili socijalnim pitanjima mogu biti okarakterisane kao neiskrene, odnosno kao manipulativni marketing na koji je javnost zbog loših prethodnih iskustava postala naročito osetljiva."

 

Profit ili ESG - (Lažna) dilema

Drugi problem sa ESG standardima jesu očekivanja investitora. Pre dve godine, Emanuel Faber, direktor kompanije Danone je podneo ostavku zbog rastućih pritisaka investitora od kojih je jedan sugerisao da Faber "nije uspeo da uspostavi balans između kreiranja vrednosti i održivosti". Mnogi zato misle da je Faber kažnjen jer je kompaniju učinio ekološki savesnijom.

Dilema "zarada ili ESG" i dalje je prisutna među kompanijama koje se neretko plaše da će, ako se previše fokusiraju na ESG standarde, izgubiti tržišnu utakmicu od zemalja sa manje rigoroznim standardima, poput Kine. Ali, ako se kompanija ne fokusira dovoljno na ESG, rizikuje gubitak podrške zaposlenih, mušterija i investitora, zbog čega je ovaj balans veoma važan.

"ESG rejtinzi nastali su, kao i nefinansijsko izveštavanje, iz potrebe da se finansijske informacije dopune relevatnim informacijama koje bi omogućile bolju procenu stanja i perspektive neke kompanije, pre svega sa stanovišta investitora. Zajedno sa ESG izveštavanjem, ESG ocene pomažu investitorima da razumeju prioritete kompanije i dugoročne rizike sa kojima bi se mogla suočiti u budućnosti. U tom smislu, oni su primarno namenjeni investitorima, jer pre svega sagledavaju na koji način kompanija upravlja rizicima u vezi sa ESG faktorima", objašnjava EK sagovornica.

Indirektno, ipak, ovi standardi mogu pomoći mušterijama da se odluče za kupovinu određenog proizvoda ili usluge. Istraživanja pokazuju da je kupcima sve važnija ekološka i socijalna odgovornost kompanija.

"Za društvo u celini, potrošače i građane, takođe je jako bitno i kakve uticaje kompanije ostvaruju. Zbog toga, recimo Evropska unija insistira na principu "dvostruke materijalnosti" koji podrazumeva da se relevantne teme za kompaniju određuju i sa stanovišta rizika po njeno poslovanje i sa stanovišta uticaja koji kompanija ostvaruje na društvo. Činjenica je da se i ostale zainteresovane strane sve više interesuju i vrednuju kompanije kroz prizmu njihovih ESG performansi, koristeći različite izvore informacija", navodi Miškovićeva.

 

Obavezujući evropski standardi izveštavanja o održivosti

Upravo je princip "dvostruke materijalnosti" jedna od okosnica nove EU Direktive o korporativnom izveštavanju o održivosti koja će početi da se primenjuje od 2025. godine kada će zameniti Direktivu o nefinansijskom izveštavanju iz 2014. godine. Novom direktivom obuhvaćeno je oko 50.000 preduzeća u odnosu na 11.700 trenutnih koja su obuhvaćena prethodnom. Novina je i da se uspostavljaju obavezujući evropski standardi izveštavanja o održivosti (ESRS) koji bi trebalo da budu usvojeni do 30. juna 2023, odnosno 2024. godine kada bi trebalo da budu usvojeni specifični standardi po sektorima.

ESRS uključuje ukupno 12 nacrta standarda, od kojih dva pokrivaju opšte zahteve, dok se ostalih 10 fokusira na specifična ESG pitanja, poput klimatskih promena, zagađenja, vodnih resursa, biodiverziteta, upotrebe resursa i cirkularne ekonomije, radnika, pogođenih zajednica, potrošača, poslovnog ponašanja.

Još se ne zna da li će obavezu poštovanja ovih standarda imati subjekti koji posluju u EU, čak i ako se nalaze izvan nje, poput naših kompanija. Trenutno, nema mnogo razlika između multinacionalnih kompanija koje posluju u Srbiji i izvorno domaćih.

"Činjenica je da multinacionalne kompanije imaju veći pristup znanju i iskustvu koje dolazi od njihovih centrala na razvijenijim tržištima, ali i da je lokalni kontekst na svakom tržištu po nečemu specifičan. Takođe, uspešne, najčešće izvozno orijentisane domaće kompanije ili one koje su deo velikih lanaca multinacionalnih kompanija su često predmet različitih provera i vremenom su razvile, a i dalje razvijaju veoma napredne prakse koje se tiču pojedinih ESG kriterijuma", ističe Miškovićeva.

Prema njenim rečima, da bi jedna kompanija iskoristila sve svoje potencijale, izbegla potencijalne rizike i nastojala da umanji negativne efekte svojih aktivnosti po životnu sredinu i društvo, osim tehničkog znanja koje se odnosi na neka pitanja iz domena ESG, jako je važno sagledavanje i šire slike, odnosno, načina na koji se upravlja ovim pitanjima, a u tome je ključna uloga rukovodstva, i u domaćim, i u multinacionalnim kompanijama.

"Do situacije u kojoj su ESG faktori integralni deo poslovnih strategija i ciljeva, u kojima postoji koordinacija i sinergija između različitih sektora i nadležnosti, kao i onoga što se komunicira u javnosti, ne dolazi se lako. U tom smislu, Forum za odgovorno poslovanje posebnu pažnju posvećuje i osnaživanju menadžera da na pravi način adresiraju ova pitanja. U planu za ovu godinu imamo niz obuka i radionica upravo na te teme", napominje Miškovićeva.

 

Da li će ESG izveštaje ubuduće pisati ChatGPT?

Uporedo sa uvođenjem jedinstvenih standarda, stižu i vesti da će ESG izveštaje ubuduće pisati ChatGPT. Sam ChatGPT kaže da može da napiše ESG izveštaj za bilo koju kompaniju na svetu uz ogradu da su mu potrebne informacije o poslovanju kompanije i pristup finansijskim dokumentima i relevantnim izveštajima.

- Kada prikupim sve potrebne informacije, analiziraću ih i oceniti ESG skor, identifikovati oblasti za poboljšanja i dati preporuke za unapređenje održivih praksi - kaže ChatGPT.

Stručnjaci iz ove oblasti kažu da je uloga ChatGPT gotovo izvesna u prikupljanju i analiziranju podataka, ali zasada ga treba tretirati kao pomoćnika. Radna mesta u ovoj oblasti takođe su sigurna, tvrde analitičari, napominjući da je pisanje izveštaja delom umetnost, delom nauka i da profesionalci u oblasti održivosti imaju ulogu da inspirišu organizacije, a veštačka inteligencija to nikada neće moći da uradi.

 

 

Izvor: ekapija.com